U Kolubarskom okrugu, regionu poznatom po stočarstvu, trenutno se gaji oko 50.000 ovaca, pretežno sjeničke rase. Ove ovce godišnje proizvedu oko 120 tona vune, međutim, uprkos velikoj količini, vuna se ne otkupljuje dovoljno, što dovodi do njene propasti i odlaganja na smetlišta. Razlozi za ovakvu situaciju leže u niskim otkupnim cenama i nezainteresovanosti prerađivača.
Pre nekoliko godina, cena otkupa vune kretala se između 50 i 100 dinara po kilogramu, što je omogućavalo stočarima da pokriju troškove šišanja i ostvare određenu zaradu. Međutim, u poslednje vreme, otkupljivači nude samo 15 dinara po kilogramu, što nije dovoljno ni za osnovne troškove transporta i skladištenja, a kamoli za šišanje ovaca. Kao rezultat toga, neki proizvođači su primorani da razmenjuju vunu za kamenu so, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
Ivan Marinković, stočar iz Rubravića kod Valjeva, deli svoje iskustvo: „Kada smo počeli da gajimo ovce, angažovali smo šišača kojem smo uz novčanu naknadu davali i vunu koju je on kasnije prodavao. S vremenom smo počeli sami da šišamo ovce, a vunu bacamo jer je otkup u međuvremenu zamro.“ Marinković gaji 60 umatičenih ovaca i svake godine baci oko 120 kilograma vune.
Ova situacija nije samo individualni problem, već predstavlja i širi ekonomski izazov. Predrag Jokić, savetodavac za stočarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, ističe da se ovaj značajan ekonomski potencijal često uništava ili spaljuje. Dok se vrednost sirove vune smanjuje, interesovanje za proizvode od vune raste. Džemperi, prsluci, šalovi, čarape, kape i rukavice postaju sve traženiji zbog kvaliteta i postojanosti, što dodatno otežava situaciju za stočare koji se bore s niskim otkupnim cenama.
Branka Vilotić, koja prodaje vunene proizvode na lokalnoj pijaci više od 15 godina, primećuje promene u potražnji. „U početku sam bila zadovoljna ako prodam stotinak pari vunenih čarapa tokom zime, a sada je ta količina mnogo veća,“ kaže ona. Za izradu prsluka potrebno je oko 800 grama vune, dok za čarape od 200 do 250 grama, dok za džemper treba kilogram vune. Iako su proizvodi od vune veoma traženi, kvalitetna vuna se više ne prede u ovom kraju, pa se nabavlja iz drugih mesta poput Šapca, Koceljeve i Užica, gde cena pređe iznosi od 900 do 1000 dinara po kilogramu.
Ova situacija postavlja pitanje o održivosti stočarstva u Kolubarskom okrugu i potencijalu vune kao resursa. Dok se stočari suočavaju s izazovima u otkupu vune, tržište za proizvode od vune cveta, što ukazuje na moguću priliku za razvoj novih strategija i tržišta. Možda bi povećanje svesti o korišćenju lokalne vune moglo pomoći u rešavanju problema i podsticanju domaće proizvodnje.
U svetlu ovih informacija, važno je razmotriti kako se može unaprediti situacija za stočare i povećati vrednost vune u ekonomiji. Potrebno je raditi na povezivanju proizvođača s prerađivačima, ali i podsticati potrošače da biraju lokalne proizvode. To bi moglo doprineti jačanju lokalne ekonomije i očuvanju tradicije stočarstva u ovoj regiji. Ujedno, važno je raditi na edukaciji i obuci stočara kako bi se efikasnije iskorišćavala vuna, čime bi se smanjilo bacanje resursa koji bi mogli biti korisni u proizvodnji kvalitetnih proizvoda.
