Termin „woke“ dolazi iz afro-američkog slenga i označava stanje svesti o rasizmu i društvenim nejednakostima. U bukvalnom prevodu, reč znači „probuđen“. U poslednje vreme, ovaj pokret postaje sveprisutniji u savremenom društvu, pa tako i u Srbiji. Međutim, šta to zapravo znači za našu društvenu scenu?
„Woke“ pokret se fokusira na svest i osetljivost prema društvenim nepravdama kao što su rasizam, seksizam, homofobija i transfobija. U Srbiji se ovaj koncept često interpretira kao borba protiv društvene nepravde, ali je važno napomenuti da ima i političku dimenziju. Politički aktivisti i protesti u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci pokazuju kako se „woke“ ideje polako integrišu u javni diskurs, iako su često dozirane i oprezne, s obzirom na to da je njihov izvorni oblik, u suštini, neprihvatljiv za tradicionalne vrednosti srpskog društva.
U svakodnevnom životu, „woke“ kultura se manifestuje kroz različite promene, kao što su rodno-neutralni toaleti, kafići sa istaknutim LGBT zastavama i televizijske emisije koje predstavljaju manjine. Ove promene, iako možda neprihvatljive za mnoge u Srbiji, postaju sve prisutnije zahvaljujući društvenim mrežama, koje omogućavaju brzu razmenu ideja i iskustava. Mnogi mladi ljudi postaju nosioci ovih promena, aktivno učestvujući u demonstracijama i zalažući se za pravdu i ravnopravnost.
Međutim, pojavljuju se i kritike na račun „woke“ pokreta. Kritičari smatraju da se previše pažnje posvećuje društvenim pitanjima, dok se zanemaruju ekonomski problemi i druge važne aspekte društva. Ova polarizacija stvara tenzije i razdore među građanima, posebno u tradicionalnim društvima poput Srbije, gde su vrednosti i normativna uverenja duboko ukorenjena.
Na društvenoj sceni Srbije, polarizacija je očigledna. Mnogi vođe protesta su usvojili agendu „woke“ pokreta, privlačeći pristalice tako što se obraćaju njihovim najranjivijim tačkama. Na drugoj strani, mladi koji se protive ovim idejama često se okupljaju sa nacionalnim simbolima, distancirajući se od „probuđenih“. Ova situacija ukazuje na to da se na ulicama formiraju dva suprotstavljena tabora, što može imati ozbiljne posledice po stabilnost društva.
U ovom kontekstu, često se postavlja pitanje o vrednostima koje se promovišu kroz „woke“ pokret. Da li su to vrednosti koje se protive tradicionalnim normama, porodičnim vrednostima ili nacionalnom identitetu? Kritičari „woke“ kulture veruju da ona u suštini negira sve što je tradicionalno i srpsko, stvarajući razdor među generacijama i unoseći nesigurnost u obrazovni sistem.
U ovom trenutku, bitka se vodi ne samo na ulicama, već i u glavama mladih ljudi. „Woke“ pokret se često doživljava kao pretnja, jer se mnogi osećaju kao da su njihovi identiteti i vrednosti napadnuti. Na drugoj strani, „probuđeni“ se bore za inkluzivnije društvo, pokušavajući da stvore prostor za sve, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, rasu ili druge karakteristike. Ova borba, međutim, može dovesti do daljih podele, umesto da promoviše jedinstvo i razumevanje među različitim grupama u društvu.
S obzirom na sve prisutnije „woke“ ideje, dolazi do postavljanja važnog pitanja: kako se društvo može prilagoditi ovim promenama, a da pritom ne izgubi svoje korene i tradiciju? Na nama je da odlučimo kako ćemo se postaviti prema ovim izazovima i da li ćemo učiniti sve što je u našoj moći da očuvamo porodične vrednosti i nacionalni identitet, dok istovremeno pružamo podršku borbi protiv diskriminacije i nepravde. U tom smislu, dijalog i otvorenost prema različitim perspektivama mogu biti ključni za budućnost našeg društva.
