Beograd – Književnica Ina Poljak nedavno je u Beogradu predstavila svoj novi roman „Dobar momak“. U razgovoru je istakla da je pisanje ovog dela za nju predstavljao svojevrsni ringišpil, ispunjen međusobno suprotstavljenim emocijama. Inspiraciju za roman dobila je kada se ideja pojavila u njenoj svesti, na granici između sna i jave. „Ovo je prva ideja koju sam zapisala u tom trenutku, jer se prethodne nisam sećala ujutro“, rekla je Poljak.
Nakon što je zapisala ideju, usledilo je pravljenje strukture i raspisivanje svakog poglavlja. Poljak ističe da je proces pisanja bio predivan, a citira svog omiljenog pisca Terija Pračeta, kazavši da je pisanje „najzabavnija stvar na svetu“. Govoreći o temi romana, naglašava razliku između toga koliko možemo biti dobri prema drugima i koliko smo dobri prema sebi. „Dobar momak“ se od svog izlaska nalazi na top listi Izdavačke kuće „Laguna“, a Poljak izražava čuđenje što ljudi prepoznaju sebe u njenoj priči.
Roman započinje citatom Džidua Krišnamurtija koji postavlja pitanje o prilagođavanju bolesnom društvu. Poljak naglašava da ne pruža odgovore, već prati junaka koji traži sopstveni odgovor. „Svako od nas mora da odluči šta je za njega prihvatljivo, a to nije lak zadatak“, dodaje ona. Knjiga je podeljena na tri dela, a svako poglavlje nosi naziv od samo jedne reči, što čitaocu daje uvid u ono što će se desiti.
Simbolika naslova romana, „Dobar momak“, odnosi se na očekivanja koja društvo ima. Junak Todor je do trenutka kada odlučuje da se oslobodi tih očekivanja, a Poljak ističe da je kroz pisanje romana prolazila kroz njegovu patnju. „Pitanja koja postavlja su pitanja identiteta, bunta, pripadanja i autonomije“, objašnjava ona.
Todor u romanu predstavlja mnoge ljude iz generacije Poljak, a ona smatra da je to razlog zašto se čitaoci prepoznaju u njemu. „On je naše kolektivno nesvesno, potreba da se uklopimo i potreba da se pobunimo“, dodaje. U romanu, Todor nakon otkaza doživljava period slobode, a Poljak ukazuje na to da se otkazi daju iz dva razloga: ili zbog loše situacije ili zbog boljih mogućnosti.
Poljak napominje da se u knjizi oslikava i tema psihoterapije kroz Todorovu prvu seansu, gde se on već nakon prve seanse oseća lakše. „Nelagoda na početku je prirodna, jer se upuštamo u nešto novo“, objašnjava Poljak. Roman, iako se bavi svakodnevnim životom, sadrži snažne emotivne dinamike, a Poljak veruje da se u svakodnevnim situacijama kriju najjače emocije.
Želi da čitaoci osete nemir dok čitaju, kako bi razmislili o sebi i svojim granicama. Na kraju, poruka romana je da svako od nas preuzima odgovornost za svoje izbore. Poljak veruje da književnost može pokrenuti važne razgovore, ali da sve zavisi od onoga ko ih pokreće.
U razgovoru je spomenula i mogućnost ekranizacije romana, zamišljajući je kao seriju koja bi predstavljala generaciju milenijalaca. „U mnogim scenama opisujem univerzalna ljudska iskustva koja delimo, a čitaoci su se prepoznali u tim situacijama“, ističe ona.
Poljak planira i nove romane, ali želi prvo da se posveti promociji svog aktuelnog dela. „Želim da mu se posvetim koliko zaslužuje“, zaključila je ona, naglašavajući važnost istraživanja tema koje se tiču društvenih konstrukata i njihovog uticaja na ljude.
