Dario Amodei, izvršni direktor AI startapa Antropika, izneo je u ponedeljak hrabre prognoze o budućnosti veštačke inteligencije, ističući da bi AI mogao pisati sav kod u softveru već za godinu dana. Tokom događaja Saveta za spoljne odnose, Amodei je naveo da bi u narednih tri do šest meseci veštačka inteligencija mogla da generiše čak 90% koda. U njegovoj viziji, za 12 meseci mogli bismo živeti u svetu gde AI gotovo potpuno preuzima odgovornost za pisanje softverskog koda.
Iako Amodei veruje da će softverski programeri i dalje imati važnu ulogu, naglašava da će ljudi biti zaduženi za davanje smernica i uslova AI modelima. On smatra da će AI sistemi postepeno preuzimati sve više odgovornosti i da će na kraju dostići nivo u kojem će moći da obavljaju sve zadatke koje danas obavljaju ljudi. Ova transformacija, kako predviđa, neće se ograničiti samo na IT industriju, već će se proširiti na sve sektore.
Amodei je prethodno radio u OpenAI-ju i osnovao Antropik 2021. godine, kompaniju koja je privukla značajne investicije od tehnoloških giganata kao što su Gugl i Amazon. Njegove tvrdnje o uticaju veštačke inteligencije nisu nove; on je već ranije govorio o tome kako ljudi ne prepoznaju u potpunosti potencijalne rizike i koristi koje AI može doneti.
U nedavnom intervjuu za Njujork tajms, Amodei je naglasio da će ljudi uskoro postati svesniji uticaja AI-a na njihove živote i radna mesta. Očekuje da će u naredne dve godine svest o rizicima i prednostima korišćenja veštačke inteligencije postati mnogo izraženija.
Osim Amodeija, i drugi lideri u industriji prepoznali su potencijal veštačke inteligencije da zameni softverske programere. Gari Tan, izvršni direktor startap inkubatora Y Combinator, objavio je da se 25% osnivača u zimskom ciklusu 2025. godine oslanja na AI za generisanje softverskog koda. Tan je istakao da 95% linija koda u ovim startapima generišu modeli velikih jezičkih modela (LLM), naglašavajući da to nije slučajnost.
Pored toga, Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), predviđa da će veštačka inteligencija uticati na oko 40% globalnih poslova. U njenom blog postu iz januara 2024. godine, ona je iznela da bi polovina ugroženih poslova mogla imati koristi od integracije AI-ja, što bi povećalo produktivnost. Međutim, upozorila je i na to da bi za drugu polovinu poslova AI mogao preuzeti ključne zadatke koje trenutno obavljaju ljudi, što bi moglo dovesti do smanjenja potražnje za radnom snagom, nižih plata i smanjenja zapošljavanja. U najekstremnijim slučajevima, neki poslovi bi mogli potpuno nestati.
Ova situacija postavlja važna pitanja o budućnosti rada i obrazovanja. Kako se veštačka inteligencija sve više integrira u poslovne procese, potrebno je prilagoditi obrazovne sisteme kako bi se pripremili radnici za nove realnosti tržišta rada. Da bi ostali konkurentni, budući radnici će možda morati da razviju veštine koje se ne mogu lako automatizovati ili da se preusmere ka poslovima koji zahtevaju kreativnost, kritičko razmišljanje i međuljudske veštine.
U svetlu ovih promena, kompanije i vlade će morati da razviju strategije za upravljanje tranzicijom ka ekonomiji u kojoj veštačka inteligencija igra centralnu ulogu. To uključuje i razmatranje politike zapošljavanja, obuke radne snage i zaštite prava radnika u eri automatizacije.
Sve u svemu, dok se veštačka inteligencija brzo razvija i preuzima više uloga u industrijama širom sveta, važno je da društvo razume i pripremi se za izazove i prilike koje dolaze s tim tehnološkim napretkom.
