Balkanski narodi oduvek su bili veliki ljubitelji turske kuhinje i njenih specijaliteta. U knjizi koja je nedavno objavljena, možete pronaći recepte koji datiraju vekovima unazad i koji su pažljivo odabrani kako biste svoju kuhinju podigli na zavidan nivo. Takođe, knjiga je savršena prilika da se očuva domaća kulinarska tradicija od zaborava.
U knjizi su predstavljeni recepti za jela koja su bile deo svakodnevnog života, kada se imalo vremena za dugu pripremu obroka i kada su članovi porodice sedeli za zajedničkim stolom. Ova knjiga je prava riznica podataka i ne govori samo o sastavu jela, već i o načinu života koji je nekada bio prisutan u domaćinstvima širom Balkana.
Za ljubitelje turske kuhinje ova knjiga je pravo blago jer predstavlja autentične recepte koji će vas odvesti na putovanje kroz istoriju ovog kulinarskog bogatstva. U njoj ćete naći recepte koji se prenose s kolena na koleno i koji će vas oduševiti svojim jedinstvenim ukusima i mirisima.
Pored turskih specijaliteta, knjiga nudi i priču o Italiji, njenoj istoriji, običajima i kulturi kroz recepte koji potiču od starih majstora italijanske kuhinje. Ovo je prava poslastica za sve ljubitelje italijanske kuhinje i za one koji žele da se upuste u jedinstveno putovanje Apeninskim poluostrvom.
Jeremy Pang, osnivač azijske škole kuvanja u Londonu, takođe je autor knjige koja će vas odvesti u svet kineske kuhinje. Poznat po svom jedinstvenom pristupu učenju i prenošenju znanja, Pang je stekao priznanje u svetu kineske kuhinje. Knjiga koju je napisao smatra se remek-delom i pruža autentične i izvorne kineske recepte koji će oduševiti svakog ljubitelja azijske kuhinje.
Svi ovi naslovi su dostupni za poručivanje putem navedenih linkova i predstavljaju pravu poslasticu za sve ljubitelje kulinarskih veština i tradicije. Ne propustite priliku da obogatite svoje kulinarsko iskustvo i otkrijete nove ukuse i mirise koji će vas osvojiti svojom autentičnošću.
Još jedna bitna stvar koju treba napomenuti jeste da se kafu u džezvi ne izbacuje „sedam puta“, kako se često može čuti. Iz čega se prema starinskom običaju može zaključiti da ista ne treba piti. U času kada je, na kraju kuvanja, trebalo baciti po par zrno kaše, pri samom „biščenju“ smeće nije trebalo bacati kroz prozor, već kroz zaporku, nekim čudom uvek okrenutom prema Dunavu. Ako toga niste bili svesni, ili niste uspevali baš uvek istovremeno da zamislite Dunav i Bajlonijevu ploču za nesreće, „pozvali“ biste te nesreće da se posete kod vas. Daleko od toga da ovo predstavlja dokaz o zvezdama, već je pučko učenje, narodni običaj.Što se držimo, to poštujemo. Iste običaje valjalo bi sačuvati, makar da vidimo šta su nam preci onda čitali iz ovih „zviždaljki“ na dna džezve!
