Nova istraživanja u Švedskoj su otkrila zagonetno visoke emisije metana iz najvećeg meteoritskog kratera u Evropi, poznatog kao Siljan prsten. Ova praistorijska udarna struktura, koja se nalazi u središnjoj Švedskoj, ima prečnik od oko 52 kilometra i obuhvata nekoliko jezera, među kojima je najistaknutije jezero Siljan na jugozapadnom rubu.
Svake zime, jezero Siljan prekriva debeli sloj leda, osim na nekim neobičnim mestima koja su poznata kao „ledene staze“. Ove otvorene tačke su postavljale pitanja lokalnim stanovnicima dugi niz godina: zašto se pojavljuju baš na tim mestima i šta ih sprečava da se zamrznu, čak i kada su temperature izuzetno niske?
Novo istraživanje naučnika sa Tehničkog univerziteta u Švedskoj, Čalmers, otkrilo je da ove tačke izbacuju izuzetno visoke nivoe metana. Profesor Johan Melkvist, koji radi na ovom projektu, objašnjava da su prirodne emisije metana sa jezera Siljan prstena daleko veće nego što je ranije bilo poznato. Na određenim mestima, zabeležene su stope emisije koje su bile do 300 puta više od uobičajenih nivoa na jezerima.
Razlaganje organskih materija pod vodom obično proizvodi metan u svim vodenim telima, ali visoka koncentracija emisija otkrivenih u Siljan prstenu je neuobičajena. Obično se metan u jezerima pojavljuje kao „izduvni mehurići“ koji povremeno izlaze na površinu, dok rezultati sa Siljana ukazuju na mnogo jača i lokalizovana curenja, stvarajući uočljive oblake gasa u vazduhu.
Melkvist naglašava da je neobično što su emisije bile ekstremno lokalizovane, ističući da ovakav tip koncentrisanih curenja nikada nije meren u jezeru. Istraživači su razvili novi metod za detektovanje curenja metana koji im je omogućio da identifikuju koncentrisana „vruća mesta“ u jezeru. Pronašli su dva područja od 10 kvadratnih metara sa veoma visokim emisijama, uz nekoliko manjih izvora. Posete tim područjima u 2023. i 2024. godini su pokazale da su emisije ostale na istom nivou, što sugeriše da je ovo kontinuirani problem.
Jedno od mesta proizvodi 3,5 tona metana godišnje, što je ekvivalentno 85 tona ugljen-dioksida. Ova količina je otprilike jednaka vožnji benzincom više od 300.000 kilometara, što odgovara putu od Stokholma do Sidneja i nazad pet puta.
Istraživači još uvek nisu sigurni odakle potiču ove emisije, ali rade na tome da saznaju više. Jedna teorija sugeriše da izvor može biti „duboki gas“ iz podzemlja, koji je možda povezan sa meteoritnim udarom na Siljanu, prenoseći organsku materiju duboko u Zemlju, gde se metan i dalje proizvodi.
Ako se ovaj izvor potvrdi kao duboki, situacija bi mogla biti jedinstvena za Siljan prsten. Međutim, ako se izvor pronađe u plićim slojevima sedimenata, moguće je da ovakve emisije postoje i na drugim mestima širom sveta.
Istraživači planiraju da mapiraju veći deo Siljana i sprovedu dalja istraživanja u drugim obližnjim jezerima. Njihova otkrića bi mogla imati šire posledice u smislu razumevanja prirodnog curenja gasa iz stena. Ako buduće studije pokažu emisije na još višem nivou, to bi moglo opravdati napore za smanjenjem ovih emisija.
Ova otkrića takođe sugerišu da bi količina metana koja dolazi iz prirodnih izvora mogla biti potcenjena. U svetlu klimatske krize, razumevanje i potencijalno ublažavanje prirodnih izvora metana, poput onih u Siljanu, može biti od vitalnog značaja.
