U Hrvatskom saboru nedavno je vođena rasprava koja je ponovo otvorila duboke rane iz prošlosti. Predlog zakona koji bi omogućio uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. godine, a koji „veličaju srpsku agresiju“, dobio je većinsku podršku. Dok vladajuća većina tvrdi da se time štiti dostojanstvo žrtava Domovinskog rata, predstavnici srpske manjine u Hrvatskoj vide u tome opasnu institucionalizaciju revizionizma.
Tokom rasprave, poslanici Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) napustili su sednicu u znak protesta. Lider SDSS-a i saborski poslanik Milorad Pupovac u razgovoru za Euronews Srbija upozorava da novi zakon nije rezultat realne potrebe, već nastavak političke kampanje protiv Srba u Hrvatskoj. On ističe da to nije ozbiljan problem, naglašavajući da takvih spomenika nema mnogo i da su ljudi ranije uklanjali natpise koji bi mogli izazvati polemike. „Cilj im je da isteraju ideološku pravdu, a to može izazvati ogroman problem u društvu“, poručuje Pupovac.
Prema obrazloženju predlagača, spomenici sa natpisima poput „poginuo braneći srpsku zemlju“ ili onih koji spominju „Republiku Srpsku Krajinu“, predstavljaju uvredu za žrtve i veličanje agresije. Pupovac međutim smatra da se iza zakona krije mnogo dublji cilj. On upozorava da je ova odluka politička, nastala iz ucene, i da HDZ ima tačno 76 ruku za formiranje većine sa Domovinskim pokretom, te da je zakon o grobljima cena za eliminaciju SDSS-a iz vlasti.
Pupovac ističe da zakon otvara vrata mogućim zloupotrebama i samovoljnom tumačenju „povrede osećanja“, što bi moglo rezultirati pravim političkim lovom na Srbe. On postavlja ključno pitanje da li se zakon odnosi samo na „nepodobne“ spomenike srpske manjine, dok istovremeno ustaška simbolika nesmetano opstaje. „Ako se već pozivamo na osećaje, šta je sa osećajima Srba, Roma, Jevreja? Šta je sa ustaškim simbolima koji su i dalje prisutni u javnom prostoru? Da li zakon važi samo za manjine, ili će se konačno primenjivati jednako na sve“, pita se Pupovac.
Zabrinutost izaziva i rastući uticaj retrogradnih kulturno-političkih pokreta. Pupovac ukazuje na simboličku težinu činjenice da je koncert Marka Perkovića Tompsona, poznatog po nacionalističkoj retorici, za leto u Zagrebu rasprodat sa preko pola miliona ulaznica. On upozorava da to predstavlja ozbiljan pad umetničkih i političkih vrednosti, naglašavajući da su njegove pesme zabranjene širom Evrope, a sada se ovde normalizuju. „Ta muzika nije samo muzika, to je deo kulture koja oblikuje mlade, navijačke grupe, društveni prostor. Posledice ćemo tek videti“, upozorava Pupovac.
Nedavna diplomatska tenzija izazvana proterivanjem trojice hrvatskih državljana iz Srbije dodatno je zaoštrila atmosferu. Premijer Plenković je tražio objašnjenje, dok Pupovac smatra da je to primer kako se nacionalne pripadnosti zloupotrebljavaju za unutrašnje obračune. On naglašava da nije dobro da se nacionalnost koristi za dodatnu antagonizaciju, niti u Srbiji, niti u Hrvatskoj, te da je potrebna politička suzdržanost i odgovornost.
Na kraju, Pupovac priznaje da se vođenje srpskih organizacija u Hrvatskoj danas suočava sa možda i najvećim izazovima u poslednjih deset godina. „Politička klima i pogoršani odnosi između Hrvatske i Srbije utiču i na rad Srpskog narodnog vijeća. Našoj zajednici treba sigurnost, sloboda i otvoreni odnosi sa matičnom zemljom. A to je danas sve teže ostvariti“, zaključuje Pupovac.
