BEOGRAD – Ekonomista Milan Beslać izjavio je danas da uvođenje Zakona o formiranju cena, koje je ranije najavio premijer Srbije Miloš Vučević, može da reguliše cene u Srbiji u određenom vremenskom periodu, ali ne dugoročno.
Ono što ja moram unapred da kažem je da donošenje Zakona kojim se definiše način formiranja cena u tržišnoj privredi ne može da bude dugoročnog karaktera. To sasvim sigurno može da se dogodi u nekom kratkoročnom vremenskom periodu, ali tržišna privreda ne trpi nikakva ograničenja osim konkurencije, rekao je Beslać za Tanjug.
Prema njegovim rečima, postoji mnogo faktora od kojih zavise cene na tržištu, a jedan od najvažnijih je trgovačka marža. Uvođenje regulative može privremeno smanjiti cene ili ih stabilizovati, ali će tržišni mehanizmi na kraju prevladati, smatra ovaj ekonomista.
Beslać naglašava da se tržišne cene formiraju na osnovu ponude i potražnje, kao i drugih ekonomskih faktora koji utiču na tržište. On je istakao da se cene ne mogu veštački održavati niskim bez posledica po tržište. U tom smislu, ukazuje na potrebu za stvaranjem uslova za zdravu konkurenciju, umesto oslanjanja na zakonske regulative koje mogu biti kratkoročno rešenje.
Ekonomista je takođe naveo da je važno da se prate i globalni trendovi koji utiču na cene, kao što su inflacija, promene u međunarodnim trgovinskim odnosima i cene sirovina. U trenutnom globalnom ekonomskom okruženju, gde su cene energenata i hrane podložne velikim fluktuacijama, svaki pokušaj da se stabilizuje tržište kroz zakonske mere može biti neefikasan.
Beslać je dodao da bi umesto donošenja zakona koji reguliše formiranje cena, trebalo raditi na jačanju ekonomskih politika koje će podstaći proizvodnju i konkurentnost. To uključuje podršku malim i srednjim preduzećima, kao i investicije u inovacije i tehnologije koje bi mogle smanjiti troškove proizvodnje.
Njegov komentar dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa rastućim inflacijskim pritiscima i potrebom za stabilizacijom cena. Premijer Vučević je najavio zakon kao deo šireg plana za ekonomsku stabilizaciju i pomoć građanima, koji se suočavaju sa sve višim troškovima života.
Ipak, mnogi ekonomisti i analitičari upozoravaju da bi takav pristup mogao imati suprotan efekat i dodatno zakomplikovati ekonomske prilike u zemlji. Zakon o formiranju cena mogao bi dovesti do smanjenja proizvodnje, jer bi proizvođači mogli biti manje motivisani da investiraju i razvijaju svoje poslovanje ako su im marže ograničene.
U tom kontekstu, Beslać ističe važnost obrazovanja potrošača i njihovog razumevanja tržišnih uslova. Potrošači bi trebali biti svesni da niske cene često dolaze sa smanjenjem kvaliteta ili usluga, što može imati dugoročne posledice po tržište.
U zaključku, Milan Beslać je naglasio da je ključ uspeha u ekonomiji Srbija u stvaranju stabilnog i konkurentnog tržišta, a ne u donošenju zakonskih mera koje mogu imati kratkoročne efekte. On veruje da bi fokus na jačanje konkurencije i inovacija mogao doneti dugoročne koristi za privredu i građane Srbije.
Ova tema ostaje aktuelna i bitna za budućnost ekonomije Srbije, a svakako će biti predmet rasprava među ekonomistima, vladinim zvaničnicima i poslovnom zajednicom u narednim mesecima.
