Dok su se pojedini novinari RTS-a, uprkos protestima i blokadi zgrade, vratili redovnom radu, na društvenim mrežama su se pojavili postovi koji direktno targetiraju njih, često otkrivajući i njihove lične podatke. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, ocenjuje da je ovakva praksa protivzakonita i opasna. Marinović naglašava da je „nedopustivo i zakonom zabranjeno objavljivanje tuđih podataka o ličnosti bez zakonskog osnova“, što najčešće podrazumeva nedostatak pristanka te osobe.
Marinović ističe da, iako društvene mreže tehnički potpadaju pod kategoriju medija, zakonski okvir u Srbiji ne omogućava njegovoj instituciji da reaguje na takve objave, već odgovornost leži na drugim telima, kao što su REM ili Ministarstvo informisanja. On dodaje da za osobe koje su pogođene ovakvim objavama postoje različiti mehanizmi zaštite, pre svega kroz krivično-pravnu odgovornost. „Ona lica mogu da podnesu privatnu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, ili da tuže osobu koja je objavila njihove podatke – ako je poznata, ili čak da podnesu prijavu protiv NN lica“, objašnjava Marinović.
U kontekstu digitalnog nasilja i zloupotrebe podataka, posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal igra značajnu ulogu, ali zaštita često zavisi od mogućnosti da se identifikuje osoba koja stoji iza određene objave. Marinović naglašava da je učestalost narušavanja privatnosti u javnom i političkom životu sve veća, a da Srbija, nažalost, nije izuzetak. „Ovakve prakse se dešavaju i poznatim i nepoznatim ljudima. Dok javne ličnosti imaju nešto manji stepen zaštite, obični građani su sve češće meta ovakvih napada“, dodaje.
Zabrinjavajuće je što su društvene mreže omogućile svakome da neovlašćeno širi tuđe podatke. Marinović kaže da je nužno preduzeti sve dostupne mere, od osude do pravne reakcije. Jedan od ključnih problema je i to što mnoge društvene mreže i digitalne platforme, kao što su Meta (Facebook, Instagram) i X (bivši Twitter), još uvek nemaju predstavnike za zaštitu podataka u Srbiji, iako je to zakonska obaveza. „Obaveza imenovanja predstavnika postoji za sve koji obrađuju podatke korisnika u Srbiji, bez obzira na to da li su to naši građani ili turisti“, upozorava Marinović.
On navodi da je institucija Poverenika u kontaktu s Metom i da postoje pozitivni pomaci, ali dok formalni predstavnik ne bude određen, mogućnosti zaštite su ograničene. U trenutku kada se zakon o zaštiti podataka o ličnosti menja, proširenje ingerencija Poverenika nije trenutno predviđeno, što može izazvati otpor u javnosti zbog straha od zadiranja u slobodu medija. „Zamislite da se pojavi odredba po kojoj Poverenik dobija nadležnost nad medijima – odmah bi se čulo da pokušavamo da ih kontrolišemo“, objašnjava.
Marinović pravi jasnu razliku između tradicionalnih i digitalnih medija, naglašavajući da tradicionalni mediji ređe krše zakon. „Problem su novi, digitalni kanali, često van domašaja naše regulative. Mladi ih masovno koriste, a posledice mogu biti ozbiljne – bilo je i slučajeva samoubistava izazvanih objavama koje su narušile nečiji život“, upozorava. Na kraju, apeluje na sve koji objavljuju nečije informacije da se zapitaju da li bi želeli da se to isto objavi o njima. Ako ne bi, „onda ne bi trebalo ni o drugima“.
U svetlu sve češćih zloupotreba podataka o ličnosti, važno je da se obezbede odgovarajući mehanizmi zaštite kako bi se sprečila dalja šteta i očuvala privatnost pojedinaca u digitalnom prostoru. U tom smislu, dijalog između institucija, društvenih mreža i korisnika je ključno za izgradnju sigurnijeg okruženja na internetu.
