Željka Cvijanović, srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH, izjavila je danas nakon sastanka sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednost Kajom Kalas u Sarajevu, da neizabrani stranac ne može donositi zakone umesto domaćih institucija. Ona je naglasila kako su bonska ovlašćenja, koja su korišćena u BiH, dovela do pogrešnih rešenja, te da su to odluke koje treba doneti isključivo od strane domaćih institucija u skladu sa demokratijom.
Cvijanović je primetila da se situacija u BiH može opisati poslovicom „kada sednete u pogrešan voz, sve su stanice pogrešne“, i istakla da EU ne bi trebala da bude arena za sukobe. Tokom sastanka, zahvalila je Kalas na njenoj posvećenosti evropskom putu BiH, ali je ukazala na to da postoje značajne prepreke na tom putu. Veruje da će, uz razumnu komunikaciju između EU i domaćih vlasti, biti moguće prevazići te probleme.
Jedan od ključnih problema, kako je navela, jeste promena Krivičnog zakona BiH koju je izvršio Kristijan Šmit. Cvijanović je naglasila da su tvrdnje da su domaće vlasti donele taj zakon netačne, te da je odgovornost za to na stranom predstavniku.
Govoreći o budućim razgovorima sa Kalas, Cvijanović je naglasila da je otvorena za razgovor o pitanjima od zajedničkog interesa, ali je jasno stavila do znanja da nema potrebu da se pravda. Ona je insistirala na poštovanju njene pozicije koju su joj građani poverili putem demokratskih izbora, naglašavajući da je ona ta koja ih predstavlja.
U vezi sa spoljnom politikom BiH, Cvijanović je izrazila zabrinutost da ona de facto ne postoji jer se ne sprovodi na način koji uključuje sve relevantne aktere. Prema njenim rečima, postoje ozbiljni problemi sa vodstvom Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa Elmedinom Konakovićem, koji ne predstavlja efikasno spoljne ciljeve BiH.
Cvijanović je ukazala na to da je trenutna situacija u BiH dovedena do predkolapsnog stanja zbog zloupotreba i privatizacije državnih resursa. U tom kontekstu je istakla da se resursi koriste za promociju ličnih interesa, što dovodi do potpunog razdvajanja unutar diplomatsko-konzularne mreže.
Takođe, osvrnula se na izjave hrvatskog premijera Andreja Plenkovića koji je ocenio BiH kao koloniju, ističući da poštuje njegov stav da neće doprinositi produžavanju problema u BiH. Cvijanović je ukazala na to da su Plenkovićeve reči izazvale negativne reakcije, posebno kada je rekao da Hrvatska neće primenjivati sankcije prema predsedniku Republike Srpske.
Ona je kritikovala neizabranog stranca koji je izmenio ključne zakone, kao što su Krivični i Izborni zakon BiH, što je, kako je rekla, dodatno pogoršalo situaciju. U tom smislu, Cvijanović je naglasila da je očigledno da se aktuelne vlasti u BiH suočavaju sa težim problemima koje moraju hitno rešavati.
Na kraju, Cvijanović je izrazila zabrinutost zbog separatističkih aktivnosti drugih članova Predsedništva BiH, Željka Komšića i Denisa Bećirovića, koji, kako je navela, nastavljaju da deluju na način koji nije u skladu sa interesima svih građana BiH. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku atmosferu u zemlji i ukazuje na potrebu za hitnim reformama i dijalogom među svim akterima kako bi se postiglo stabilno rešenje za sve.
