Ajkule su fascinantna bića koja se značajno razlikuju od drugih riba. Postoji više od 500 poznatih vrsta ajkula koje naseljavaju sve okeane sveta, ali mnogi ljudi nisu svesni raznih zanimljivosti koje okružuju ove životinje.
Prva i jedna od najzanimljivijih karakteristika ajkula je to što nemaju kosti. Umesto toga, ajkule su deo grupe riba poznate kao „elasmobranchs“, čiji skelet se sastoji od hrskavog tkiva, slično vrhu našeg nosa ili ušima. Ova vrsta skeleta je lakša od kostiju, a ajkule imaju i veliku jetru ispunjenu uljem visoke gustine, što im pomaže da plivaju brže. Iako ajkule nemaju kosti, tokom rasta akumuliraju kalcijumove soli u svom skeletu, što im pomaže da se ojačaju i omogućava da postanu fosili.
Druga fascinantna karakteristika ajkula je njihov izvanredan vid. Većina ajkula može da vidi u uslovima slabog osvetljenja i može da prepozna različite boje. Zanimljivo je da zadnji deo očiju ajkula sadrži reflektivni sloj tkiva koji im omogućava da vide u mraku, što je od ključne važnosti za njihovu sposobnost da love.
Ajkule su takođe opremljene posebnim receptorima za elektromagnetna polja. Ovi mali crni organi smešteni su blizu nosa, očiju i usta ajkula, a omogućavaju im da osećaju promene u elektromagnetnim poljima i temperaturi okeana. Ova sposobnost im pomaže da lociraju plijen čak i u mutnoj vodi.
Koža ajkula ima jedinstvenu teksturu koja podseća na brusni papir. Ove mikroskopske strukture, koje liče na ljuske, su usmerene prema repu ribe i smanjuju trenje dok ajkula pliva kroz vodu. Ova adaptacija omogućava im da se kreću efikasnije i brže.
Jedna od neobičnih osobina ajkula je i to da mogu da upadnu u stanje hipnoze. Kada se ajkula okrene na leđa, ulazi u stanje poznato kao tonijska ukočenost. Ovo stanje često se može primetiti kada naučnici rade sa ajkulama u vodi, jer se riba smiruje i postaje manje pokretna.
Ajkule su prisutne na Zemlji već stotinama miliona godina. Fosili pronađeni u Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama sugerišu da su se ajkule prvi put pojavile u okeanu pre otprilike 455 miliona godina. Njihova sposobnost preživljavanja kroz različite periode u evoluciji svedoči o njihovoj prilagodljivosti.
Starost ajkula se određuje na osnovu prstenova na njihovim pršljenovima. Ovi pršljenovi imaju koncentrične parove prozirnih i neprozirnih prstenova, slično kao godovi na drvetu. Na osnovu broja prstenova, naučnici mogu da procene starost ajkule. Međutim, nedavna istraživanja pokazuju da ova metoda nije uvek precizna, pa istraživači moraju proučavati svaku vrstu posebno kako bi pravilno odredili njihovu starost.
Svaka ajkula ima jedinstven uzorak. Kit ajkula, na primer, najveće su ribe u okeanima i mogu dostići dužinu od 12,2 metra i težinu do 40 tona. Druga najveća riba je golem ajkula, koja može dostići dužinu od 12 metara i težiti više od 5 tona.
Zubi ajkula su takođe raznoliki. Mako ajkule imaju vrlo oštre zube, dok bele ajkule imaju trokutaste, naoštrene zube. Tokom svog života, ajkula može da promeni čak 35.000 zuba, što ih čini izuzetno prilagodljivim predatorima.
Raznolikost ajkula se ogleda i u njihovim reproduktivnim metodama. Neke vrste polažu jaja, dok druge rađaju mladunce. Takođe, postoje i slučajevi ženskih ajkula koje se razmnožavaju partenogenezom, što znači da mogu da se razmnožavaju bez učešća mužjaka. Ove osobine čine ajkule jednim od najinteresantnijih i najneverovatnijih bića u okeanima.
