Glavna zaostavština pape Franje je reforma koju je započeo u Rimokatoličkoj crkvi, izjavio je verski analitičar Željko Injac za Euronews Srbija. U svojim komentarima, Injac je naglasio da je ova reforma donela određene rezultate, ali da su izazovi i dalje prisutni.
Prema rečima Injaca, vernici Rimokatoličke crkve, posebno u zapadnoj Evropi, postaju sve malobrojniji. Očekivanja od Crkve da razume savremeni svet, naročito u kontekstu zapadnih zemalja, donoše tenzije sve do dolaska pape Franje. Prethodni papa su se pridržavali rigoroznih stavova po pitanjima kao što su homoseksualnost i abortus. Iako je i papa Franjo zadržao određene tradicionalne stavove, on je pružio ruku mnogima, nastupajući skromno i bez upotrebe papamobila ili drugih luksuznih simbola. Injac ističe da je Franjo delovao u duhu prvih jezuita, fokusirajući se na skromnost i bliskost sa ljudima, bez obzira na njihove grehe, nacionalnost ili rasu.
Injac je takođe naglasio da promene u Katoličkoj crkvi ne mogu da se dese preko noći. Kao i u svim religijskim institucijama, promena zahteva vreme i konsenzus unutar crkvenih struktura. Katolička crkva je stara oko 2.000 godina i njeni kanoni su napisani pre više od milenijuma, što otežava brze promene. Iako se ne može reći da je Franjo reformisao Crkvu, on je postavio temelje za buduće reforme, pre svega u odnosu prema vernicima.
Ove promene i izazovi sa kojima se Crkva suočava nisu izolovani. U globalnom kontekstu, religijske institucije se suočavaju sa pitanjima modernizacije i prilagođavanja savremenim vrednostima. U ovom trenutku, papa Franjo deluje kao most između tradicionalizma i savremenih zahteva, pokušavajući da privuče nove vernike i zadrži postojeće.
Kao deo ovog procesa, papa je pozvao na veću otvorenost i inkluzivnost unutar Crkve, što je izazvalo različite reakcije među vernicima i unutar crkvenih hijerarhija. Neki su ga pohvalili zbog njegovog pristupa, dok su drugi izrazili zabrinutost da bi to moglo ugroziti tradicionalne vrednosti i učenje Crkve. Ova napetost između tradicionalizma i modernizacije ostaje ključna tema u razgovorima o budućnosti Rimokatoličke crkve.
Dok se suočava sa smanjenjem broja vernika i rastućim skepticizmom prema religijskim institucijama, papa Franjo je naglasio važnost dijaloga i otvorenosti. Njegov cilj je da Crkva postane mesto prihvatanja i razumevanja, umesto isključenja i osude. Ova filozofija se oslanja na ideje ljubavi i saosećanja, koje su jezgro hrišćanske vere.
U budućnosti, promene u Katoličkoj crkvi će zahtevati strpljenje i upornost. Kao što je Injac napomenuo, reforma ne može biti brza niti jednostavna. Međutim, osnovne vrednosti koje je papa Franjo promovisao pružaju nadu za budućnost Crkve i njen odnos prema vernicima.
S obzirom na to da se svet brzo menja, Rimokatolička crkva će morati da pronađe načine da se prilagodi novim realnostima, zadržavajući pritom svoje osnovne vrednosti i učenja. Ovo će biti izazov, ali i prilika za redefinisanje identiteta Crkve u savremenom svetu.
