Minhen – Zarada žena u Nemačkoj nakon ulaska u brak u proseku pada za 20 odsto, što je pokazalo istraživanje minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja IFO u saradnji sa Univerzitetom u Oslu. Ovi podaci su zasnovani na evidenciji penzijskog osiguranja, a rezultati istraživanja ukazuju na značajne razlike u prihodima između muškaraca i žena, posebno nakon sklapanja braka.
Elena Herold, predstavnica minhenske organizacije, ističe da se razlika u zaradi između polova povećava u braku, čak i kada se uzmu u obzir faktori kao što je rođenje dece. Prema njenim rečima, žene nakon venčanja često smanjuju obim rada ili potpuno prestaju sa radom, dok muškarci zadržavaju svoje radne navike, a kod njih nije zabeležen pad zarada.
Jedan od ključnih razloga za smanjenje zarada žena u braku je način oporezivanja koji deluje kao destimulacija za radnu snagu. Istraživanje ukazuje na to da zajedničko oporezivanje supružnika može biti uzrok za četvrtinu smanjenja zarade kod žena. Ovo oporezivanje može negativno uticati na motivaciju žena da zadrže ili povećaju svoje prihode nakon braka.
Istraživanje takođe ukazuje na razlike u iskustvima žena iz različitih delova Nemačke. Naime, žene koje su odrasle u nekadašnjoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, gde su rodne uloge bile definisane slobodnije, beleže manji pad zarada u braku u poređenju sa ženama koje dolaze iz tradicionalnijih sredina u Zapadnoj Nemačkoj. Ovi podaci sugerišu da kulturni i društveni faktori imaju značajnu ulogu u oblikovanju rodnih uloga i ekonomskih položaja žena.
U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje šta se može učiniti da bi se smanjila razlika u zaradama između muškaraca i žena. Jedan od predloga je revidiranje poreskog sistema kako bi se omogućilo fer oporezivanje koje ne bi obeshrabrilo žene da učestvuju na tržištu rada. Takođe, važnost ravnoteže između poslovnog i privatnog života mora se naglašavati, kako bi se ženama omogućilo da uspešno kombinuju karijeru i porodične obaveze.
Ova pitanja postaju još značajnija u svetlu sve većih zahteva za rodnom ravnopravnošću i jednakim pravima na poslovnom mestu. U svetu gde se sve više govori o ravnopravnosti, važno je razumeti kako brak i porodični život utiču na ekonomski položaj žena. Takođe, potrebno je raditi na svesnosti o ovim pitanjima i osnaživanju žena da preuzmu aktivniju ulogu u svojim karijerama, što može dovesti do smanjenja razlika u prihodima.
U zaključku, istraživanje minhenskog IFO-a i Univerziteta u Oslu jasno pokazuje da brak značajno utiče na zarade žena u Nemačkoj, ali i na to kako se oblikuju rodne uloge u društvu. Da bi se stvorili ravniji uslovi za sve, neophodno je preispitati postojeće društvene i ekonomske strukture koje utiču na žene i njihov položaj na tržištu rada. Osnaživanjem žena i preispitivanjem rodnih normi, moguće je izgraditi društvo u kojem će svi imati jednake šanse za uspeh, bez obzira na njihove porodične okolnosti.
