Evropljani su sinoć ponovo izgubili jedan sat, jer su časovnici pomerili sat unapred, čime je zvanično otpočelo letnje računanje vremena. Iako se ova praksa sprovodi dva puta godišnje, malo je onih koji je vole. Istraživanja pokazuju da čak 84% građana EU smatra da bi trebalo ukinuti promenu vremena. Stručnjaci upozoravaju da promene u vremenu mogu uticati na zdravlje, uzrokujući probleme sa snom i potencijalno pogoršavajući razne bolesti.
Ariadna Guel Sans, zamenica direktora Time Use Initiative, objašnjava da sezonsko pomeranje časovnika više ne doprinosi uštedi energije kao što je to bio slučaj nekada. „Pokazalo se da je to pogrešno, jer su uslovi potrošnje energije danas drastično drugačiji nego ranije, kad internet nije postojao,“ rekla je. Evropska komisija je pokušala da okonča ovu praksu direktivom iz septembra 2018. godine, ali se članice EU nisu složile oko rešenja.
U međuvremenu, zemlje članice EU ostale su blokirane u pokušaju da postignu dogovor. Svaka država je obeshrabrena da deluje samostalno, jer EU želi da sve promene budu koordinisane kako bi se očuvalo jedinstveno tržište. Litvanija planira da pokrene ovu temu tokom svog predsedavanja Savetom EU 2027. godine, s ciljem da se ponovo otvoriti diskusija.
Odluka o tome da li zadržati letnje ili zimsko vreme predstavlja značajno političko pitanje. Tokom istorije, vremenske zone su često bile podložne političkim odlukama. Na primer, tokom Drugog svetskog rata, Nemačka je nametnula svoju vremensku zonu okupiranim zemljama. Nedavno je ukrajinski parlament odlučio da ne pređe na letnje vreme kako bi izbegao usklađivanje sa ruskim standardnim vremenom na okupiranim teritorijama.
Uprkos zakonodavnim predlozima, pitanje promene časovnika ostaje sporno. Prema Guel Sans, važno je uskladiti vreme sa prirodnim ritmom. „To znači da bi sunce trebalo biti u najvišoj tački na nebu kada je podne,“ objašnjava ona. Mnoge zapadnoevropske zemlje, međutim, znatno su pomerile svoje časovnike u odnosu na sunčano vreme, što utiče na svakodnevni život, posebno u zemljama poput Španije.
Time Use Initiative for a Healthy Society predlaže radikalnu promenu sa četiri vremenske zone zasnovane na meridijanima. U ovoj novoj konfiguraciji, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Španija i Beneluks bili bi u istoj vremenskoj zoni koja bi odgovarala trenutnom Griničkom srednjem vremenu. Irska i Portugal bi bili usklađeni sa vremenskom zonom Azorskih ostrva, dok bi cela Centralna Evropa, zajedno sa Grčkom, bila sat vremena unapred. Istočna Evropa, uključujući baltičke zemlje, bila bi dva sata unapred.
Međutim, ovakva nova podela donosiće nove izazove. Na primer, različita vremena za Irsku i Severnu Irsku mogla bi izazvati političke tenzije. Potrebno je pronaći ravnotežu između usklađenosti sa prirodnim vremenskim zonama i političkih realnosti koje oblikuju vreme u Evropi.
Zbog ovih složenih pitanja, rešenje o ukidanju pomeranja časovnika ili usklađivanju sa sunčanim vremenom ostaje neizvesno. Dok se nastavljaju diskusije, građani EU i dalje se suočavaju sa neugodnostima koje donosi sezonska promena vremena, uz nadu da će se u budućnosti pronaći rešenje koje će zadovoljiti većinu.
