Istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža sproveli su obimnu analizu podataka koja ukazuje na značajno smanjenje očekivanog životnog veka kod osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD). Studija, objavljena u časopisu „The British Journal of Psychiatry“, uključivala je više od 30 hiljada osoba sa dijagnozom ADHD-a iz Velike Britanije i uporedila ih sa 300 hiljada osoba bez ovog poremećaja.
Rezultati su pokazali da je očekivani životni vek muškaraca sa ADHD-om kraći za četiri i po do devet godina, dok je kod žena razlika još veća – od šest i po do jedanaest godina. Doktorka Liz O’Nions, jedna od glavnih autora studije, ističe da je samo mali procenat odraslih sa ADHD-om dijagnostikovan, što znači da istraživanje obuhvata samo delić ukupne populacije.
Osobe sa ADHD-om često se suočavaju sa izazovima sa impulsivnošću i planiranjem. To može otežati uspeh u školi i na poslu, ali ovaj poremećaj i dalje nije dovoljno dijagnostikovan. Profesor Džoš Stot izrazio je zabrinutost zbog ovih rezultata, navodeći da je duboko zabrinjavajuće što neki odrasli sa dijagnostikovanim ADHD-om žive kraće nego što bi trebalo.
Ljudi sa ovom dijagnozom mogu da napreduju uz odgovarajuću podršku i lečenje. Međutim, nedostatak podrške, češće suočavanje sa stresnim događajima i isključenost iz društva negativno utiče na njihovo zdravlje i samopouzdanje. Istraživači naglašavaju da je broj dijagnoza poslednjih godina značajno porastao, ali da je taj broj mnogo manji nego što bi trebalo da bude. Ovo ukazuje na hitnu potrebu za većim naporima u ranom otkrivanju i pružanju adekvatne podrške ovoj populaciji.
Zaključak studije osvetljava važnost sveobuhvatnog pristupa ADHD-u, koji uključuje povećanje dijagnostike, adekvatno lečenje i društvenu podršku, kako bi se poboljšao kvalitet i trajanje života osoba sa ovim poremećajem.
