Izraz „pasti s kruške“ u srpskom jeziku predstavlja metaforu koja se koristi za opisivanje nekoga ko se ponaša glupo, naivan je ili zbunjen. Ovaj izraz se često koristi u svakodnevnom govoru, a njegov antitetički oblik, „nisam pao s kruške“, služi da naglasi da osoba nije glupa ili smušena. Međutim, postavlja se pitanje zašto se baš kruška koristi u ovom kontekstu, a ne neki drugi plod poput jabuke ili višnje.
Na ovo pitanje postoji zanimljivo objašnjenje koje seže duboko u srpsku narodnu tradiciju i verovanja o biljkama. Profesor Veselin Čajkanović, poznati etnolog i filolog, zabeležio je u svom delu „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama“ da naš narod ima negativan stav prema krušci. Prema njegovim rečima, kruška se smatra „zlim drvetom“, drvetom koje je povezano sa demonima i mračnim silama.
U narodnim pričama često se spominje da se pod kruškom okupljaju demoni i da se u njenim granama skrivaju veštice. Ova voćka se u nekim verovanjima povezuje sa smrću i drugim mračnim aspektima, što dodatno objašnjava zašto se izraz „pasti s kruške“ koristi da označi nepromišljeno ili nerazborito ponašanje. Čajkanović je naveo da je kruška u prošlosti, u okviru stare religije, imala bolji ugled i čak je uživala određeni kult, ali da je tokom vremena njen status postao negativan.
Ovaj negativni imidž kruške u srpskoj kulturi može se objasniti i time što se ona često povezuje sa situacijama koje nisu povoljne. Na primer, pad s kruške implicira da se osoba našla u društvu nepoželjnih ili opasnih figura, kao što su demoni i veštice. U tom smislu, padajući s kruške, neko se zapravo može naći u veoma nezgodnoj situaciji, što nije slučaj kada se koristi drugačiji izraz.
Lingvista Milan Šipka u svojoj knjizi „Zašto se kaže?“ takođe objašnjava kako izraz „pao s kruške“ označava zbunjenost i nesigurnost. Kada neko kaže „nisam pao s kruške“, to znači da se želi distancirati od ideje da je lud ili glup. Ovaj koncept je duboko ukorenjen u srpskoj kulturi i pokazuje kako se jezik može oblikovati kroz narodne predaje i verovanja.
U svakodnevnom životu, ljudi često koriste ovaj izraz kao način da naglase sopstvenu razboritost ili da ukazuju na tuđu nepromišljenost. U razgovorima, kada neko deluje zbunjeno ili nije u stanju da donese razborite odluke, lako se može čuti kako se koristi fraza „pa kako si pao s kruške?“. Ova metafora služi ne samo kao kritika, već i kao način da se osvetli nesigurnost i zbunjenost koja može vladati u određenim situacijama.
U zaključku, izraz „pasti s kruške“ nosi sa sobom bogatu simboliku koja se oslanja na narodne predaje i kulturne asocijacije. Kruška kao voćka, koja se u srpskoj tradiciji povezuje s mračnim silama, postaje metafora za nerazborito ponašanje i zbunjenost. Ova fraza, iako možda jednostavna, otkriva slojene slojeve značenja koji su duboko ukorenjeni u kulturnoj svesti naroda. U tom smislu, jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i ogledalo kulture i tradicije koja ga oblikuje.
