Davanje leka direktno u oko putem injekcija postalo je prekretnica u lečenju oboljenja unutrašnjih struktura oka, posebno kod oboljenja žute mrlje – tačke jasnog vida. Ovo obezbeđuje delovanje leka direktno na mestu gde je potrebno, bez uticaja na ceo organizam. Međutim, u Srbiji ovi lekovi nisu odobreni od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), čime njihova cena od 250 do 1.200 evra postaje nedostupna većini građana. Alternativa je trajno slepilo.
Najjeftiniji lek, Avastin, koji se koristi za dijabetični makularni edem, nije inicijalno bio namenjen za oftalmološku upotrebu, već za terapiju karcinoma. Zbog nedostatka registracije za oftamološku upotrebu, ovaj lek nije odobren od strane RFZO za lečenje bolesti oka.
U međuvremenu, lekovi kao što su Eyelea i Beovu podneti su za registraciju RFZO-u, ali još uvek čekaju odobrenje stručne komisije. Ovi lekovi su efikasni u lečenju degenerativnih oboljenja oka, ali njihova dostupnost putem zdravstvenog sistema je trenutno u pitanju.
Terapija intravitrealnim injekcijama započela je sa primenom antibiotika i kortikosteroida, da bi se kasnije primenila antitela na vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF) kako bi se zaustavio rast patoloških krvnih sudova i poboljšala cirkulacija i oksigenacija oka. Ovaj vid terapije je postao popularan u svetu 2004. godine, a u Srbiju je stigao 2008. godine.
Ovaj vid terapije je značajan u prevenciji degeneracije makule koja često vodi do slepila i slabovidosti. Zahvaljujući ovim lekovima, globalno slepilo i slabovodost se smanjuju, posebno u visokorazvijenim zemljama. Međutim, nedostatak odobrenja za popularne lekove kao što su Avastin, Eyelea i Beovu od strane RFZO-a otežava pristup ovim lekovima za većinu građana.
