Posle tragedije u staračkom domu u Barajevu, gde je život izgubilo 11 osoba, inspekcijske službe Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pojačale su kontrole i zatvorile 18 od 35 doma koje su pregledali. Inspekcija je zatvorila četiri doma sa licencom, kao i 14 koji su radili ilegalno. Prema rečima sagovornika Euronews Srbija, poseban problem predstavlja to što domovi često nastavljaju da rade i nakon zatvaranja.
Radoslav Milanović, predsednik Udruženja vlasnika privatnih domova, ističe da inspekcije moraju biti dostupne i da je potrebno da budu i preventivne i edukativne. On naglašava da su inspektori ključni za osnivače i direktore ustanova, posebno u vezi sa ispunjavanjem zakonskih normi. Pitanje ilegalnih domova i njihova usklađenost sa zakonskim normama postaje sve važnije, posebno u kontekstu zaštite od požara, koja je bila jedan od glavnih razloga za zatvaranje mnogih objekata.
Milanović navodi da je zatvaranje domova prepoznato kao akcija sektora za vanredne situacije, koji su uočili manjkavosti u radu osnivača i direktora ustanova. Problem je nastao zbog nedostatka licenci iz oblasti protivpožarne zaštite. U nekim regionima, kontrola licenci sprovodi se sporije, što dovodi do pojave objekata koji nemaju sve potrebne licence za rad.
S obzirom na složenost procesa i visoke troškove ispunjavanja zakonskih normi, Milanović naglašava važnost pridržavanja zakona. On ukazuje na to da je ispunjavanje normi kompleksno i skupo, ali naglašava da oni koji ne ispunjavaju te norme ne bi trebali da se bave pružanjem usluga.
Nadežda Satarić iz udruženja Amity, komentarišući razloge zbog kojih porodice biraju nelegalne domove, ističe da je blizina doma jedan od ključnih faktora. Članovi porodice često biraju bliže domove kako bi mogli češće da ih posećuju. Takođe, niža cena smeštaja, čak i kada je razlika simbolična, može biti motiv za izbor doma. Satarić naglašava važnost razlikovanja legalnih i nelegalnih domova, naglašavajući da ne mogu svi objekti koji se nazivaju domovima ispunjavati zakonske standarde.
Nažalost, porodice često nisu dovoljno informisane o licenciranosti objekta, što može dovesti do izbora nelegalnih domova. Satarić savetuje da se pre donošenja odluke o smeštaju proveri da li je dom licenciran i da li ispunjava sve tehničke i kadrovske uslove.
Licencirani domovi imaju obučeno osoblje, zdravstvenu podršku i redovne inspekcije, što je ključno za sigurnost korisnika. U suprotnom, neprijavljeni objekti su van dometa inspekcija, osim ako ih neko ne prijavi. Milanović ističe da je nelegalno pružanje usluga znatno isplativije, jer takvi subjekti izbegavaju zakonske obaveze, što im omogućava veći profit.
Udruženje vlasnika privatnih domova već duže vreme apeluje na pravnu sankciju nelegalnog pružanja usluga, naglašavajući da time ugrožavaju bezbednost i zdravlje ljudi. Takođe, Milanović ukazuje na zastareli pravilnik o licenciranju, koji nije doživeo nikakve izmene u poslednjih 15 godina, što dodatno otežava situaciju.
U zaključku, postoji potreba za osavremenjavanjem zakonskih okvira i usklađivanjem praksi inspekcijskog nadzora kako bi se obezbedila sigurnost i dobrobit korisnika u staračkim domovima. Kontrole i transparentnost su ključni faktori za očuvanje kvaliteta u sistemu socijalne zaštite, a inspekcije moraju biti dosledne i jednake za sve pružaoce usluga.
