U Srbiji se očekuje značajno smanjenje prinosa voća kao što su kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive zbog poznih prolećnih mrazeva i izuzetno niskih temperatura koje su zabeležene krajem aprila. Agroanalitičar Goran Đaković je izjavio da bi prinosi mogli biti manji čak i do 90%, a u nekim slučajevima i do 100%. Ova situacija može imati direktan uticaj na tržište voća, kao i na cene, koje bi mogle porasti zbog smanjenog roda.
U periodu kada se očekuje da će berba voća postati oskudnija, Đaković napominje da će to verovatno dovesti do povećanja cena. Takođe, moguće je da će se određene količine voća morati uvesti kako bi se zadovoljila potražnja na domaćem tržištu. Ova informacija je posebno važna za potrošače, koji bi mogli primetiti porast cena voća u prodavnicama.
S druge strane, Đaković ističe da će jabuke, kao i drugo voće koje nije bilo u cvetu tokom aprila, imati dobar prinos. Očekuje se da će rod jabuka biti kvalitetan, što može biti utešna vest za voćare i potrošače koji se oslanjaju na ovu vrstu voća. Jabuke su jedna od najzastupljenijih voćnih kultura u Srbiji, a njihova stabilnost u proizvodnji može pomoći u ublažavanju efekata smanjenih prinosa drugih voćnih vrsta.
Pored jabuka, ostale vrste voća koje su se pokazale otpornijim na prolećne mrazeve takođe bi mogle imati dobar rod. Ovo može biti prilika za voćare da diversifikuju svoje ponude i fokusiraju se na voće koje je manje podložno štetnim vremenskim uslovima. U tom smislu, agronomi preporučuju voćarima da preispitaju svoje strategije i razmotre sadnju sorti koje su otpornije na klimatske promene i ekstremne vremenske uslove.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da klimatske promene imaju sve veći uticaj na poljoprivredu i voćarstvo. Voćari bi trebali da budu svesni promena u vremenskim obrascima i da se pripreme za moguće ekstremne uslove koji mogu uticati na njihove prinose. To uključuje ne samo prilagodbu u izboru sorti koje se sade, već i implementaciju modernih tehnika poljoprivrede koje mogu pomoći u smanjenju rizika od štete zbog mraza ili suše.
Kako se približava vreme berbe, važno je da potrošači budu informisani o mogućim promenama cena i dostupnosti voća. Informacije koje dolaze od agroanalitičara poput Đakovića mogu pomoći u planiranju kupovine i razumevanju tržišnih trendova. Potrošači bi mogli razmotriti kupovinu voća u većim količinama kada su cene niže, kao i podržati lokalne proizvođače koji se bore sa izazovima koje donosi ova godina.
Na kraju, situacija sa prinosima voća u Srbiji ukazuje na potrebu za proaktivnim pristupom u poljoprivredi. Stvaranje otpornijeg voćarskog sektora zahteva zajednički rad vlade, agronoma i samih voćara. Uz pravilnu podršku i strategije, srpski voćari mogu biti u mogućnosti da se nose sa izazovima koje donose klimatske promene i osiguraju stabilnu proizvodnju i snabdevanje voćem na domaćem tržištu.
