U poslednje vreme, sve više se govori o važnosti zdrave ishrane i bezbednosti hrane, posebno kada su u pitanju namirnice koje svakodnevno konzumiramo. Nažalost, sa pojavom raznih štetnih supstanci u hrani, potrošači su postali sve oprezniji, a zabrinutost raste. Voće, povrće, meso i mlečni proizvodi često se nalaze na listama proizvoda koje treba povući sa tržišta zbog prisustva nedozvoljenih ili štetnih sastojaka. Pesticidi, hormoni, antibiotici, veštačke boje i zaslađivači postali su reči koje izazivaju strah među kupcima.
U eri kada se promovišu zdravi stilovi života, važno je razumeti šta zapravo znači „zdrava hrana“ i kako je prepoznati. O ovom pitanju razgovarali smo sa Svetlanom Stanišić, doktorkom nauka fizičke hemije i specijalistkinjom za ishranu, i Urošem Davidovićem, veterinarom i poljoprivrednim analitičarem.
Prema Stanišić, zdrava hrana treba da bude prirodna, bez dodatka hemijskih supstanci koje mogu imati štetan uticaj na ljudsko zdravlje. „Kada biramo voće i povrće, najbolje je da se opredelimo za sezonske i lokalne proizvode, jer oni obično sadrže manje pesticida“, naglašava ona. Takođe, preporučuje da se obraća pažnja na poreklo mesnih i mlečnih proizvoda, jer mnogi proizvođači koriste hormone i antibiotike u procesu uzgoja životinja.
Davidović dodaje da je važno informisati se o načinu proizvodnje hrane. „U poslednje vreme, sve više ljudi se okreće organskoj proizvodnji, koja ne koristi hemijske pesticide i veštačke aditive. To su proizvodi koji mogu biti skuplji, ali dugoročno su bolji za zdravlje“, kaže on.
Međutim, kako prepoznati da li je hrana koju kupujemo zaista zdrava? Preporučuje se da se pažljivo čitaju etikete proizvoda. „Na etiketi bi trebalo da budu navedeni svi sastojci, a ako se nađu nepoznate ili teške hemikalije, bolje je potražiti alternativu“, ističe Stanišić. Takođe, važno je obratiti pažnju na datume proizvodnje i isteka, jer stari proizvodi mogu biti izvor raznih zdravstvenih problema.
Osim toga, potrošači treba da budu svesni i da se pridržavaju osnovnih pravila higijene prilikom pripreme hrane. „Pranje voća i povrća pre konzumacije može značajno smanjiti rizik od unošenja štetnih supstanci“, dodaje Davidović.
Nažalost, situacija nije uvek jednostavna. Sve veći broj proizvoda na tržištu može biti potencijalno opasan. U tom kontekstu, često se dešava da masovne povlačenja proizvoda sa tržišta iznenade potrošače. U poslednjih nekoliko godina, više od stotinu različitih proizvoda povučeno je zbog prisustva zabranjenih supstanci, što dodatno naglašava potrebu za povećanjem svesti o bezbednosti hrane.
Kako bi se izbegli problemi sa zdravljem, važno je da javnost bude edukovana o ovim pitanjima. „Kampanje o bezbednosti hrane i pravilnoj ishrani trebale bi biti prioritet kako na nivou države, tako i među proizvođačima“, smatra Stanišić. Takođe, preporučuje se da potrošači traže informacije iz pouzdanih izvora i da se oslanjaju na stručnjake iz oblasti ishrane i bezbednosti hrane.
Na kraju, važno je napomenuti da svaka osoba može doprineti poboljšanju situacije na tržištu hrane. Kupovina lokalnih i organskih proizvoda, kao i aktivno angažovanje u pitanjima bezbednosti hrane, može pomoći u stvaranju zdravijeg okruženja za sve. U svetu gde se sve više naglašava važnost zdravih stilova života, znanje o ovom pitanju postaje ključno za očuvanje zdravlja i blagostanja.
