Deklaracija Evropske komisije (EK) o zaštiti ključne energetske infrastrukture donosi ozbiljne promene, posebno u vezi sa tranzitom gasa kroz Ukrajinu. Slovački premijer Robert Fico je na sednici Odbora za ekonomska pitanja slovačkog parlamenta izjavio da EK počinje da vrši pritisak na Ukrajinu, naglašavajući da je poštovanje energetske sigurnosti od suštinske važnosti za Evropsku uniju (EU).
Prema Ficu, EK traži od trećih zemalja da shvate kako je ovo pitanje od vitalnog značaja za bezbednost EU. On je istakao da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razume ozbiljnost situacije, te da bi zaustavljanje sankcija Rusiji moglo imati ozbiljne posledice po ukrajinsku ekonomiju, uključujući opasnost od gubitka finansijske podrške iz EU.
Evropska komisija je jasno stavila do znanja da je integritet energetske infrastrukture koja snabdeva zemlje članice EU ključno pitanje za sigurnost. U saopštenju se naglašava da EK očekuje od svih trećih zemalja da poštuju ovaj princip, te da je spremna da preduzme mere za zaštitu ključne energetske infrastrukture, koja obuhvata električne kablove, naftovode i gasovode.
U ovom kontekstu, EK i države članice su posvećene podršci Ukrajini, s ciljem da se unapredi, poveže i stabilizuje njena energetska infrastruktura. Premijer Fico je ukazao na ulogu koju su države članice, uključujući Mađarsku i Slovačku, već odigrale u ovom procesu. Takođe, EK je otvorena za nastavak razgovora sa Ukrajinom o snabdevanju Evrope putem ukrajinskih gasovoda, u skladu sa međunarodnim obavezama Kijeva.
Važno je napomenuti da se Mađarska ne oslanja na ruski gas koji se transportuje kroz Ukrajinu, već dobija isporuke putem gasovoda Turski tok. U međuvremenu, Slovačka je preuzela gas iz Ukrajine, ali je upozorila na mogućnost uzvratnih mera zbog neprodužavanja tranzita ruskog gasa, što dodatno komplikuje situaciju.
Ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke, Juraj Blanar, izrazio je zadovoljstvo zbog podrške koju je EK pružila Slovačkoj i Mađarskoj u vezi sa zaštitom ključne energetske infrastrukture, uključujući cevovode koji prolaze kroz Ukrajinu. Ova situacija ukazuje na sve veću međusobnu zavisnost između zemalja EU i Ukrajine, kao i na potrebu za stabilnošću u regionu.
U svetlu ovih događaja, Evropska komisija nastoji da osigura da sve strane u procesu, uključujući Ukrajinu, budu svesne svojih obaveza prema bezbednosti energetskih resursa. Ukrajina je ove godine prekinula transport ruskog gasa preko svoje teritorije, navodeći da Moskva koristi sredstva od prodaje energetskih sirovina za finansiranje svojih vojnih aktivnosti u Ukrajini. Ova odluka dodatno je pojačala tenzije i izazvala zabrinutost među zemljama članicama EU koje zavise od stabilnog snabdevanja gasom.
Kako se situacija razvija, jasno je da će budući odnosi između EU i Ukrajine zavisiti od sposobnosti Kijeva da očuva svoju energetsku infrastrukturu i nastavi sa ispunjavanjem svojih obaveza prema međunarodnim sporazumima. U tom smislu, podrška EK, kao i saradnja sa zemljama poput Slovačke i Mađarske, biće ključni faktori u obezbeđivanju stabilnosti i sigurnosti u regionu.
Kao što se može primetiti, izazovi u domenu energetske sigurnosti su kompleksni i zahtevaju koordinisane napore svih uključenih strana. U svetlu trenutnih tenzija, od suštinske je važnosti da EU i njene članice ostanu jedinstvene u svojim naporima da osiguraju energetski integritet i stabilnost, ne samo za sebe, već i za svoje partnere poput Ukrajine.
