Hrvatski predsednik Zoran Milanović danas je izneo kritičke stavove o budućnosti zemalja regiona u Evropskoj uniji, ističući da one neće biti prihvaćene u Uniju, dok je Ukrajinu označio kao „preveliku“ za članstvo. Milanović je to izjavio tokom svečane sednice povodom 773. godišnjice grada Križevaca, a njegov govor je izazvao značajnu pažnju medija.
On je naglasio da EU predstavlja lep i moćan projekat, ali je ukazao na to da zapadne zemlje nemaju interes da prihvate države iz regiona. „Zahvaljujući Evropi, stanje zaposlenosti kod nas je nikad bolje“, rekao je Milanović, ali je istovremeno ukazao na nedostatak energije unutar EU.
Predsednik je rekao da EU „nema energiju“ jer se odrekla onoga što je nekada imala, a to je bila jeftina energija koju je uvozila iz Rusije. „Ne može nadomestiti onakvu energiju kakvu je imala“, dodao je Milanović, implicirajući da EU nije u poziciji da se nosi sa trenutnim izazovima vezanim za energetsku krizu.
U nastavku svog govora, Milanović je ukazao na to da EU nije među najsnažnijim igračima u oblasti novih tehnologija, gde su trenutno Sjedinjene Američke Države i Kina na čelu. „Moramo preispitivati svaku odluku iz Brisela i drugih centara moći“, poručio je Milanović, apelirajući na potrebu za kritičkim razmišljanjem o politikama koje dolaze iz evropskih institucija.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se EU suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske, političke i socijalne krize. Mnogi analitičari smatraju da je Milanovićeva kritika usmerena ka jačanju nacionalnog suvereniteta Hrvatske, kao i na stvaranje jačih veza unutar regiona, umesto oslanjanja na Brisel.
Milanović je takođe naglasio da je potrebno da se zemlje regiona same bore za svoje mesto u evropskoj zajednici, umesto da se oslanjaju na obećanja i strategije iz Brisela. Njegove reči su naišle na različite reakcije u domaćoj javnosti, dok su se neki složili sa njegovim stavovima, dok su drugi kritikovali njegov pesimizam prema evropskoj integraciji.
U kontekstu trenutne geopolitičke situacije, posebno nakon invazije Rusije na Ukrajinu, pitanje proširenja EU i dalje ostaje kompleksno. Mnogi smatraju da bi proširenje moglo biti dugi proces, s obzirom na trenutne tenzije i nesuglasice unutar samih članica EU.
Milanović je takođe ukazao na važnost unapređenja odnosa unutar regiona, smatrajući da bi države poput Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih trebale da se fokusiraju na saradnju i razvoj zajedničkih interesa, umesto da se previše oslanjaju na EU.
On je pozvao na jačanje unutrašnjih kapaciteta i resursa, kako bi se zemlje regiona mogle nositi sa izazovima koji dolaze iz spoljašnjeg sveta. Njegove reči su odjeknule u trenutku kada se region suočava sa brojnim socio-ekonomskim problemima, koji zahtevaju hitna rešenja i zajednički pristup.
Milanovićev govor predstavlja jasan signal da Hrvatska, pod njegovim vođstvom, teži jačanju nacionalnog identiteta i suvereniteta. U isto vreme, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati odnosi Hrvatske sa EU, s obzirom na sve veće nesuglasice i izazove koje donosi savremena politika.
S obzirom na njegovu retoriku i stavove, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i godinama, posebno u svetlu promena koje bi mogle uticati na dinamiku u regionu i u širem evropskom kontekstu.
