Korona virus je ostavio duboke tragove na naše mentalno zdravlje i svakodnevne navike, ističe psihoterapeutkinja Marina Paunović. Iako je prošlo nekoliko godina od vrhunca pandemije, posledice su i dalje prisutne u našim životima. „Posle par godina više se ni sami ne sećamo kakva je bila situacija, kažem ne sećamo se jer je to bilo toliko intenzivno i ne želimo da se sećamo“, navodi Paunović na početku razgovora. Ona objašnjava da su reči poput izolacije, karantina i odsustva bliskosti ostavile snažan psihološki uticaj na ljude.
Prema rečima stručnjakinje, pandemija je donela potpuno novi stil života koji do tada nismo poznavali. „Strah, anksioznost, depresija, izolacija, digitalizacija života, to je nešto što je povuklo jedan potpuno drugi život i donelo jedan stil života koji do sada nismo imali“, objašnjava ona. Paunović ističe da su posledice ovih promena danas veoma izražene. Pozivajući se na podatke UNICEF-a, ona navodi da je kod mladih došlo do porasta samoubistava, anksioznosti i depresije. „Kod odraslih stopa depresivnosti porasla je za 30 odsto nakon korone“, dodaje psihoterapeutkinja.
Posebno zabrinjava činjenica da su u porastu i bolesti zavisnosti, kao i nasilje u porodici. „Nasilje je za vreme korone bilo izraženo, a i dalje ne znamo koja je to stopa bila u to vreme“, ističe Paunović. Strah je, prema njenim rečima, i dalje prisutan u društvu. „Danas i dalje vladaju neki virusi i sad imate ljude koji nose maske na otvorenom, koji ne žele da se druže, da izlaze tamo gde je više ljudi u zatvorene prostore“, objašnjava ona. Paunović smatra da ljudi i dalje zadržavaju određene navike iz perioda pandemije, poput pojačane higijene i opreza u socijalnim kontaktima.
Govoreći o promenama u radnom okruženju, psihoterapeutkinja ističe da je rad od kuće doneo kako prednosti, tako i mane. „Radne organizacije su na neki način shvatile da može da se radi od kuće i to je izgledalo fantastično, ekonomski je bilo isplativo“, kaže ona. Međutim, Paunović upozorava da je to istovremeno donelo i negativne posledice za zaposlene i njihove porodice. „Nije prirodno da dom u kom živimo i u kom treba da se osećamo opušteno, pravimo radni prostor da budemo opet izolovani u okviru izolacije“, objašnjava stručnjakinja. Ona dodaje da su joj se mnogi klijenti žalili na kontinuirani umor i gubitak osećaja prijatnosti u sopstvenom domu.
Posebno poglavlje u razgovoru posvećeno je uticaju pandemije na decu i obrazovni sistem. Paunović ističe da je digitalizacija učenja za decu mlađeg uzrasta bila posebno izazovna. „Pokazalo se da su deca pružala otpore, bilo im neuobičajeno, nisu se prilagodili, pokazalo se da im je pažnja mala, koncentracija skoro nikakva“, navodi ona. Ova situacija dodatno otežava proces obrazovanja i socijalizacije, što može ostaviti dugoročne posledice na razvoj dece.
Psihoterapeutkinja takođe naglašava potrebu za većim fokusom na mentalno zdravlje u budućnosti. „Neophodno je da društvo prepozna važnost mentalnog zdravlja i pružanja podrške ljudima koji se bore sa posljedicama koje je pandemija ostavila“, poručuje Paunović. Ona veruje da je ključno uspostaviti otvoreni dijalog o ovim temama kako bi se smanjila stigmatizacija i podstaklo više ljudi da potraže pomoć.
U zaključku, iako se situacija postepeno normalizuje, posledice pandemije na mentalno zdravlje i svakodnevne navike su i dalje prisutne. Stručnjaci poput Marine Paunović ukazuju na važnost razumevanja i suočavanja sa ovim izazovima, kako bismo zajedno radili na stvaranju otpornijeg društva. U tom smislu, neophodno je nastaviti sa podrškom i resursima koji će pomoći pojedincima da se nose sa posledicama koje su nastale usled globalne krize izazvane korona virusom.
