Glumac Oven Kuper, poznat po svojoj ulozi u seriji „Adolescencija“, otkrio je da nije želeo da gleda seriju koja ga je proslavila. U intervjuu je objasnio da jednostavno ne voli da gleda sebe na ekranu, što je dodatno pojačao izjavom da mu je neprijatno što će serija biti dostupna za strimovanje u školama širom Velike Britanije.
Seriju su kreirali Džek Torn i Stiven Grejem, a priča se fokusira na 13-godišnjeg Džejmija Milera, kojeg igra Kuper, koji je uhapšen zbog sumnje u ubistvo svoje drugarice iz razreda. Ova serija je postigla ogroman uspeh i privukla pažnju britanskog premijera Kira Starmera, koji je najavio da će serija biti dostupna u školama, što je Kuperu dodatno otežalo situaciju. „To je moja najgora noćna mora“, rekao je Kuper, dodajući da ne može da zamisli sebe kako gleda seriju u školi.
Glumac je istakao da bi možda mogao da pogleda prvu, drugu ili poslednju epizodu serije, ali da nikako ne bi gledao treću. „Ne gledam je u svojoj školi. Nema šanse. Gledao bih prvu epizodu, možda drugu i četvrtu, ali ne i treću“, izjavio je.
„Adolescencija“ je postigla planetarni uspeh, postavši najgledanija ograničena serija u istoriji Netfliksa, sa 66,3 miliona pregleda u prvih dve nedelje od objavljivanja. Ovaj fenomenalan uspeh dodatno je doprineo popularnosti serije i njenoj dostupnosti u školama, što je izazvalo podeljene reakcije među gledateljima.
Kuperovo odbijanje da prati sopstvenu seriju nije neuobičajeno među glumcima, koji često imaju kompleksan odnos prema svom radu. Mnogi od njih smatraju da je teško posmatrati sebe u ulogama koje su igrali, što može izazvati nelagodu ili čak sram. U ovom slučaju, Kuperova otvorenost o svojim osećanjima pokazuje ljudsku stranu glumačke profesije, koja često ostaje skrivena iza svetla reflektora.
Iako je serija izazvala brojne rasprave o temama kao što su nasilje među mladima, prijateljstvo i posledice loših odluka, Kuper se suočava sa ličnim izazovima kada je u pitanju suočavanje s njegovim udelom u toj priči. Njegova izjava može poslužiti kao podsticaj za diskusiju o tome kako umetnost i stvarnost mogu uticati na jedni druge, posebno kada su u pitanju mladi ljudi.
Sa svojom snažnom naracijom i emotivnim dubinama, „Adolescencija“ je uspela da dotakne srž mnogih mladih gledalaca, a Kuperova uloga je odigrala ključnu ulogu u tome. Ipak, njegov strah od gledanja sopstvenog nastupa naglašava izazove s kojima se suočavaju mnogi umetnici, i kako lična osećanja mogu uticati na njihov odnos prema svom radu.
Kuperov stav prema seriji možda će podstaći i druge glumce da podele svoja iskustva i osećanja o radu u industriji zabave. Njegova iskrenost može pomoći u razbijanju stigme oko mentalnog zdravlja i emocionalnih izazova s kojima se umetnici suočavaju, što je posebno važno u današnjem svetu gde se sve više pažnje posvećuje mentalnom blagostanju.
U svakom slučaju, „Adolescencija“ ostaje značajan deo Kuperove karijere i kulturnog pejzaža, a njen uspeh će se verovatno nastaviti čak i kada sam glumac odluči da se drži dalje od ekrana. Njegova priča o odbijanju gledanja sopstvenog rada može poslužiti kao inspiracija za mnoge, podsećajući ih da je važno brinuti se o sebi i svojim osećanjima, čak i u svetlu uspeha.
