U recentnom istraživanju koje je izazvalo veliku pažnju, veštačka inteligencija je pokazala sposobnost da ne samo reši kompleksne naučne probleme, već i unapredi postojeće teorije. Ova situacija, koja se može smatrati prekretnicom u korišćenju AI u naučnim istraživanjima, otvara niz pitanja o etici, sigurnosti podataka i budućim istraživačkim pravcima. Glavni akter u ovom istraživanju je profesor Penades sa Imperijal koledža u Londonu, čiji tim se godinama bavio proučavanjem superbakterija i njihovog prenosa između različitih vrsta.
Profesor Penades i njegov tim razvijali su teoriju o tome da superbakterije mogu formirati repove od virusa, što im omogućava prenos sa jedne vrste na drugu. Ova teorija nikada nije objavljena, a tim je nastavio da je istražuje u tišini. Međutim, kada su počeli da koriste Google-ov alat „Co-Scientist“, usledilo je iznenađenje. AI je za samo dva dana uspeo da potvrdi hipotezu istraživača, precizno usklađujući svoje zaključke sa onim što je njihov tim već radio.
Ova brzina rešavanja složenih naučnih pitanja postavlja nova pitanja o sposobnosti veštačke inteligencije da donosi zaključke zasnovane na podacima koji nisu bili dostupni javnosti. Ono što je dodatno iznenadilo istraživače jeste da AI nije samo potvrdio njihove nalaze, već je i izneo četiri dodatne teorije, od kojih su sve bile potpuno validne. Profesor Penades je istakao da je jedan od tih predloga bio toliko inovativan da nikada ranije nije bio razmatran, a njegov tim sada istražuje ovu novu hipotezu koja bi mogla biti ključ za dalju analizu mehanizama prenošenja superbakterija.
Međutim, ova situacija nije bez svojih kontroverzi. Postavlja se pitanje kako je AI mogao doći do informacija koje nikada nisu bile javno objavljene. Profesor Penades je izrazio zabrinutost da li je AI možda imao pristup njegovim privatnim podacima. Kada je kontaktirao Google, dobio je potvrdu da alat nije imao pristup njegovim istraživačkim podacima niti njegovom računaru. Ova potvrda je donekle umirila tim, ali je takođe otvorila nova pitanja o tome kako AI koristi podatke i da li postoje drugi načini na koje može doći do informacija koje nisu bile javno dostupne.
Ovo istraživanje je značajan korak napred u razumevanju kako veštačka inteligencija može doprineti nauci. Iako je rad „Co-Scientist“ impresionirao istraživače, postavlja se pitanje etike korišćenja AI u naučnim istraživanjima. Kako će se regulisati pristup podacima i kako će se obezbediti transparentnost u radu AI alata? Ovo su pitanja na koja će naučnici morati da odgovore u budućnosti kako bi osigurali da razvoj tehnologije ide ruku pod ruku sa etičkim standardima.
Uprkos ovim izazovima, istraživači su uzbuđeni zbog mogućnosti koje AI pruža. Penades je naglasio da AI ne samo da je pomogao da se dođe do odgovora, već je otvorio potpuno nova vrata za istraživanje. Ovaj slučaj pokazuje da veštačka inteligencija može igrati ključnu ulogu u budućim naučnim istraživanjima, ali istovremeno naglašava potrebu za pažljivim razmatranjem etičkih i sigurnosnih aspekata.
Na kraju, ovaj slučaj je primer kako veštačka inteligencija može da unapredi naučna istraživanja i otvori nove pravce razmišljanja. Istraživači će morati da nastave da istražuju kako najbolje iskoristiti ove alate, uz poštovanje etičkih smernica i sigurnosti podataka, kako bi osigurali da napredak tehnologije bude usklađen sa potrebama društva. Veštačka inteligencija je tu, i njena uloga u nauci tek počinje da se otkriva.
