Ekonomista Ivan Nikolić je ocenio da će američke carine od 25% na uvoz čelika i aluminijuma dodatno usporiti globalnu ekonomiju i izazvati veliki trgovinski rat. Prema njegovim rečima, na svaku protekcionističku meru SAD, druge zemlje će odgovoriti recipročno, što će imati značajan uticaj i na ekonomiju Srbije. Ove tvrdnje dolaze u svetlu najnovijih odluka američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nedavno najavio da će se carine primenjivati na sav uvoz čelika i aluminijuma u SAD.
Tramp je izložio svoju strategiju, navodeći da će ovi porezi biti primenjeni na „svaki čelik i aluminijum koji uđu u SAD“. On je takođe naglasio da će u „utorak ili sredu“ objaviti „recipročne carine“ za određene zemlje, koje će stupiti na snagu gotovo odmah nakon objave. Ove mere su deo šireg protekcionističkog pristupa koji Tramp zastupa, a koji ima za cilj zaštitu američke proizvodnje.
Ove carine mogu izazvati domino efekat u međunarodnoj trgovini. Mnoge zemlje, posebno one koje su veliki izvoznici čelika i aluminijuma, mogle bi da reaguju uvođenjem sopstvenih tarifnih mera na američke proizvode. To bi moglo dovesti do eskalacije trgovinskih tenzija i potencijalno izazvati trgovinski rat. U tom kontekstu, Nikolić je upozorio da ovakve mere mogu negativno uticati na globalnu ekonomiju, koja se već suočava sa brojnim izazovima.
S obzirom na to da su čelik i aluminijum ključni resursi u mnogim industrijama, povećanje carina može dovesti do rasta cena ovih materijala na svetskom tržištu. To bi moglo uticati na proizvodne troškove i, na kraju, na cene konačnih proizvoda za potrošače. Potrošači bi mogli osetiti posledice kroz povećanje cena proizvoda koji koriste čelik i aluminijum, kao što su automobili, građevinski materijali i elektronski uređaji.
S druge strane, neki analitičari veruju da bi ove mere mogle doneti kratkoročne koristi američkoj industriji čelika i aluminijuma, jer bi im zaštita od uvoza mogla omogućiti povećanje proizvodnje i zaposlenosti. Međutim, dugoročne posledice ovako agresivne trgovinske politike su neizvesne i mogu dovesti do smanjenja konkurentnosti američkih kompanija na globalnom tržištu.
Pored toga, postoji i zabrinutost da bi ovakve mere mogle izazvati nezadovoljstvo među trgovinskim partnerima SAD-a, što bi moglo rezultirati odmazdom i pogoršanjem odnosa. U tom kontekstu, međunarodni trgovinski sporazumi i saradnja mogli bi biti ugroženi, što bi dodatno otežalo globalnu ekonomsku stabilnost.
U Srbiji, ekonomisti upozoravaju da bi ovakve promene u američkoj trgovinskoj politici mogle uticati na domaću ekonomiju. Srbija je deo globalnog lanca snabdevanja i mnoge srpske kompanije zavise od uvoza čelika i aluminijuma ili izvoza proizvoda koji sadrže ove materijale. Zbog toga, povećanje cena ovih sirovina moglo bi smanjiti profitabilnost nekih sektora i dovesti do smanjenja konkurentnosti na stranim tržištima.
Takođe, Srbija bi mogla postati meta recipročne zaštite, ukoliko druge zemlje odluče da uzvrate na američke carine. Ovaj ciklus može stvoriti nepovoljno okruženje za trgovinu i investiranje, što bi imalo dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost Srbije.
U svetlu svih ovih faktora, važno je da Srbija razvije strategije kako bi se prilagodila potencijalnim promenama na globalnom tržištu. Razvijanje domaće proizvodnje, diversifikacija tržišta i jačanje ekonomskih odnosa sa drugim zemljama mogu biti ključni koraci ka očuvanju ekonomske stabilnosti u narednim godinama. Na kraju, međunarodna trgovinska politika ostaje kompleksna i dinamična, a svaka promena može imati dalekosežne posledice za sve učesnike na tržištu.
