MELANHOLIJA kao stanje duha koje odražava složenost savremenog trenutka, ali i povlačenje iz političkog i javnog života u sferu privatnog, tema je čak tri postavke na kojima će se naći dela austrijskih i srpskih umetnika, u dva grada – Beogradu i Gracu.
Od 6. marta, u četvrtak, od 18 časova, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a potom u 20 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti, otvorene su izložbe nastale u saradnji Muzeja savremene umetnosti i HALLE FR KUNST Steiermark iz Graca, nazvane „Budućnost melanholije“ (Future of Melancholia). Ove izložbe imaju za cilj da istraže različite aspekte melanholije kroz dela savremenih umetnika iz Srbije i Austrije.
Kustos projekta je Sandro Drošl, a njegova asistentkinja Karo Fajstricer. Kustos koordinator za Muzej savremene umetnosti Beograd (MSUB) je Miroslav Karić. U legatu Zorić-Čolakovića biće predstavljeni savremeni austrijski autori koji se bave temom melanholije iz raznih perspektiva. Među njima se ističe i Suzana Venger, pionirka nadrealizma, čije je stvaralaštvo bilo izloženo na 60. Venecijanskom bijenalu.
U Salonu MSUB, na samostalnoj izložbi, umetnik Molded Filip Timišl predstavlja ciklus novih slika, gde istražuje fenomen melanholije među mladima i nesigurnost vremena u kojem živimo. Njegov rad se bavi pitanjem kako savremeni svet utiče na emocionalno stanje mladih, što je posebno relevantno u današnje vreme.
Kao deo ovog projekta biće održane i dve tribine. U subotu, u Legatu Zorić-Čolakovića, u 12 časova razgovor će voditi kustos Sandro Drošl uz učešće nekoliko umetnika iz Austrije. Ova tribina će pružiti priliku za diskusiju o temama koje se obrađuju na izložbama, kao i o širem kontekstu umetničkih praksi u vezi sa melanholijom.
Nešto kasnije, od 18 časova u Salonu MSUB, Drošl će publici predstaviti umetnika Filipa Timišla, koji će takođe učestvovati u razgovoru. Ova interakcija između umetnika i kustosa omogućava dublje razumevanje dela i konteksta u kojem su stvorena.
U Gracu će biti predstavljena tri umetnička naraštaja iz Srbije. Prvi naraštaj čine radovi nadrealističke grupe okupljene oko Marka Ristića, Vana Bora, Radojice Živanovića Noe i drugih. Ove umetničke ličnosti su postavile temelje savremene umetnosti u Srbiji, a njihova dela često se bave temama snova, podsvesti i unutrašnjih sukoba.
Nakon njih, predstavljena su dela posleratne generacije umetnika kao što su Ilija Bašičević Bosilj, Ljiljana Blaževska, Olga Jevrić, Bogoljub Jovanović, Radomir Reljić, Leonid Šejka, Saša Sekulić i Milica Zorić. Ovi umetnici su kroz svoje radove reflektovali turbulentan period posle rata, istražujući identitet, gubitak i obnovu.
Savremene umetnike iz Srbije će predstavljati Lidija Delić, Biljana Đurđević, Milena Dragićević, Marko Obradović i Saša Tkačenko. Njihova dela su često usmerena na istraživanje svakodnevnog života, društvenih problema i ličnih iskustava, čime doprinose širem razumevanju savremenih fenomena.
Izložbe i tribine koje prate ovaj projekat pružaju jedinstvenu priliku za razmenu ideja i iskustava između umetnika iz Srbije i Austrije. Kroz umetnost, oni istražuju duboke emocionalne i psihološke aspekte savremenog života, često se suočavajući sa temama koje se tiču identiteta, nostalgije i unutrašnjeg nemira.
Ova inicijativa ne samo da naglašava značaj umetnosti kao sredstva za izražavanje i istraživanje složenih emocija, već i pruža platformu za dijalog i saradnju između različitih kulturnih konteksta. „Budućnost melanholije“ tako postaje ne samo izložba, već i prostor za refleksiju i razumevanje složenosti ljudskog iskustva u savremenom svetu.
