Poslednjih godina drvo paulovnija, koje potiče iz Kine, postalo je sve popularnije u Srbiji zahvaljujući svom brzom rastu. Ova biljka se može videti u dvorištima, parkovima i ispred kuća širom zemlje, posebno u Šumadiji i Pomoravlju. Oni koji su odlučili da je sade smatraju da je ovo drvo budućnosti, a njeni uzgajivači ističu brojne prednosti u odnosu na tradicionalne vrste drveća. Paulovnija može da dostigne visinu do 20 metara u samo pet godina ako su obezbeđeni adekvatni uslovi.
Jedna od prednosti paulovnije je njena visoka energetska vrednost, koja je veća od mrkog uglja, što je čini odličnim izborom za ogrev. Koristi se i za izradu peleta i bioetanola. Osim toga, drvo je poznato po svojoj čvrstini, nema čvorova, lako se obrađuje i otporno je na vlagu, što ga čini idealnim za izradu nameštaja, parketa i muzičkih instrumenata.
Delimir Grkić iz Paraćina, koji je posadio 150 stabala paulovnije na svojoj njivi u Zmiču, veoma je zadovoljan brzinom rasta svojih stabala. U tri meseca, stabla su dostigla visinu od tri metra, dok su jedino sadnice koje su bile pod vodom tokom poplave u maju zaostale u rastu. Grkić je bio skeptičan pre sadnje, ali ekonomski efekat i radoznalost su ga nagnali da proba.
Paulovnija ima bogatu istoriju, koriste je u Kini više od 3.000 godina. U Srbiju je stigla nedavno, a mnogi uzgajivači veruju da su hibridi koji su se pojavili u poslednje vreme prilagođeni našim klimatskim uslovima. Grkić objašnjava da novi hibridi mogu izdržati niske zimske temperature i visoke letnje temperature, što ih čini idealnim za uzgoj u Srbiji.
Ekonomska kriza i jedna televizijska emisija o ovom drvetu podstakli su Grkića da se upusti u sadnju. On naglašava da je cena ogrevnog drveta u stalnom porastu, a da se šume seku bez dovoljno pošumljavanja. Planira da na proleće zasadi još 1.000 stabala na 40 ari, čime će obezbediti ogrev za svoju porodicu narednih nekoliko decenija. Grkić očekuje da će moći da seče stabla svake četvrte godine.
Paulovnija se izdvaja po velikim listovima koji doprinose brzom rastu. Za industrijsku upotrebu, drvo je spremno za 7 do 10 godina, kada dostigne debljinu od oko 50 centimetara. Prema Grkićevim rečima, ovo drvo ima i ekološke prednosti. Prilikom sagorevanja ne zagađuje životnu sredinu, a stablo proizvodi veliku količinu kiseonika, dovoljno za 60 ljudi.
Milorad Cvetović iz Kruševca takođe sadi paulovniju i potvrđuje da može doneti ozbiljnu zaradu. Ušao je u ovaj posao zbog velike potražnje za ovim drvetom u svetu, dok ga u Srbiji nema u dovoljnoj meri. Cvetović kaže da jedan hektar može doneti zaradu od 50.000 evra za četiri godine, a sa daljim porastom stabala, zarada može biti i veća. Početna ulaganja su mala, a potencijalna dobit može biti do 25 puta veća kada stablo dostigne odgovarajući obim.
Zbog visokih količina proizvedenog kiseonika i sposobnosti da apsorbuje velike količine CO2, sađenje paulovnije se preporučuje u blizini vrtića, škola i u urbanim sredinama sa gustim saobraćajem. Ovo drvo ne samo da predstavlja potencijalnu ekonomsku dobit, već i značajan doprinos očuvanju životne sredine. Uz sve navedeno, paulovnija se čini kao odličan izbor za buduće generacije, kako sa ekološkog, tako i sa ekonomskog aspekta.
