Ono što se čulo tokom rasprave u Evropskom parlamentu o Srbiji bilo je očekivano, smatra Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU. Ona je za Euronews Srbija istakla da poslanici u EP ne predstavljaju države ili Evropsku komisiju, već deluju kao predstavnici ideoloških političkih grupacija. Ova rasprava, koja se fokusirala na stanje u Srbiji, nije imala za cilj da dovede do usvajanja rezolucije, niti da pritisne Evropsku komisiju da menja svoj pristup prema Srbiji.
Selaković je objasnila da Evropska unija nije monolitna i da reflektuje različite glasove. Kada se Evropski parlament bavi pitanjima koja su značajna za građane država članica, poslanici imaju mogućnost da postave teme koje nisu dovoljno vidljive u radu Komisije. Ova dinamičnost omogućava EP da brže reaguje na važne teme.
Kada je reč o trenutnoj društveno-političkoj krizi u Srbiji, Selaković je naglasila da će ona sigurno uticati na proces evrointegracija, ali je teško precizirati u kojoj meri. Tokom rasprave, primetila je da postoji namera da se situacija u Srbiji predstavi kao vanredno stanje, što bi moglo da implicira potrebu za promenama u pristupu.
U vezi sa procesom evrointegracija, Selaković je ukazala na to da su potrebni institucionalni mehanizmi koji trenutno ne funkcionišu. Istakla je da u Srbiji parlament de facto ne funkcioniše, a situacija je dodatno otežana time što vlada radi u ostavci. Civilno društvo je takođe umanjilo svoje učešće u radu radnih grupa, što dodatno komplikuje situaciju.
Bojana Selaković je naglasila da je važno imati zakonske i institucionalne okvire unutar kojih se procesi mogu odvijati. Međutim, trenutno ne postoje takve strukture. U ovom kontekstu, posebno je istakla Radnu grupu za primenu preporuka ODIHR, koja je izgubila sve predstavnike civilnog društva, kao i proces izbora članova REM-a, koji je bio obeležen brojnim nepravilnostima. Mnogi kandidati su se povukli, smatrajući da proces nije bio transparentan.
Selaković je jasno stavila do znanja da trenutne okolnosti u Srbiji ne omogućavaju da se nastavi kao do sada u procesu evropskih integracija. To bi moglo dovesti do neuspeha u ostvarenju planiranih ciljeva, što bi moglo imati dugoročne posledice po pristup Srbije Evropskoj uniji.
Ona je takođe istakla da je važno da se stvore adekvatni uslovi za rad institucija i civilnog društva kako bi se obezbedila veća participacija građana u procesu donošenja odluka. U protivnom, rizikujemo da proces evrointegracija stagnira i da se izgube postignuti napori.
U zaključku, Selaković je naglasila potrebu za hitnim delovanjem i pronalaženjem rešenja koja će omogućiti stabilnost i funkcionisanje institucija u Srbiji. Samo tako će biti moguće nastaviti sa procesom evrointegracija i ispuniti obaveze koje je Srbija preuzela prema Evropskoj uniji. Dodatno, važno je da se aktivno uključe svi relevantni akteri, uključujući civilno društvo, kako bi se obezbedila transparentnost i legitimnost procesa. U suprotnom, situacija u Srbiji može dodatno da se pogorša, a evrointegracije zakomplikuju.
