Gruzijski parlament donio je odluku da usvoji kontroverzni novi zakon koji će označiti nevladine organizacije i medije podržane od strane Zapada kao „strane agente“, što je izazvalo dramatičnu eskalaciju sukoba sa Vašingtonom i Briselom. Predlog zakona je usvojen sa 84 glasa za i četiri protiv, dok je većina opozicionih poslanika bila uzdržana.
Predsednica Gruzije, Salome Zurabišvili, odbila je da potpiše nacrt zakona nazivajući ga „ruskim zakonom“ koji nije u skladu sa ustavom i evropskim standardima. Međutim, njen veto je poništen u parlamentu i sada će predsednik parlamenta potpisati zakon.
Vladajuća partija „Gruzijski san“ tvrdi da su nova pravila neophodna da bi se sprečio uticaj iz inostranstva, optužujući nevladine organizacije da promovišu „LGBT propagandu“ i pokušavaju inscenirati revoluciju. Kritičari strahuju da bi ovo moglo biti korak ka gušenju civilnog društva u ruskom stilu pred nacionalne izbore u oktobru.
Što se tiče reakcija međunarodne zajednice, Vašington je najavio uvođenje zabrane putovanja i drugih sankcija političarima koji podržavaju gušenje demokratije u Gruziji, dok je EU izjavila da bi usvajanje ovog zakona moglo ugroziti nade o pridruživanju Gruzije evropskom bloku.
Brisel je Gruziji dao status kandidata za članstvo u EU u decembru, uprkos zabrinutosti zbog nazadovanja u oblasti ljudskih prava i neuspeha u sprovođenju reformi. Visoki diplomata EU, Žozep Borelj, je izrazio zabrinutost zbog novog zakona, navodeći da nije u skladu sa vrednostima EU i da bi mogao uticati na put Gruzije ka EU.
Lider opozicionog „Ujedinjenog nacionalnog pokreta“, Tina Bokučava, optužila je vladu da pokušava da spreči Gruziju da ostvari evropsku budućnost. Ona smatra da se evropske težnje mogu sačuvati samo promenom režima i okupljanjem opozicionih lidera kako bi se ukinuo „zakon inspirisan Kremljom“ i vratila Gruzija na evropski put.
Kornelije Kakačija, direktor Gruzijskog instituta za politiku, ističe da usvajanje zakona označava konsolidaciju autoritarnosti u zemlji. Brisel možda neće odmah zamrznuti status kandidata Gruzije, ali će se proces zakočiti i vlada neće moći da očekuje istu podršku kao ranije.
Novi zakon u Gruziji izaziva zabrinutost među međunarodnim partnerima i kritikama opozicije, dok vladajuća stranka tvrdi da je neophodan za zaštitu nacionalnih interesa. Sada ostaje da se vidi kako će se ova kriza dalje odvijati i da li će doći do promene kursa u politici Gruzije prema Zapadu.
