Velika Britanija od danas počinje da sprovodi odloženu treću fazu graničnog režima za uvoz iz Evropske unije, što predstavlja značajan korak u post-Bregzit regulacijama. Ova faza dolazi četiri godine nakon što je Velika Britanija napustila jedinstveno tržište EU i devet godina nakon referenduma na kojem je odlučeno o izlasku iz bloka. Proizvodi koji se uvoze iz EU sada moraju da se pridržavaju novih britanskih zakona o bezbednosti, što podrazumeva da su u deklaracijama proizvoda sadržane detaljne informacije.
Prema novim pravilima, deklaracije o proizvodima moraju biti podnete pre nego što roba stigne na granicu Velike Britanije. Ova mera ima za cilj da se izbegne zadržavanje robe na granici zbog provere ili mogućih kazni, čime se olakšava proces uvoza i smanjuje rizik od zastoja. Prethodne faze ovog režima su već uvedene, a treća faza predstavlja nastavak tog procesa.
Prva faza novog britanskog modela granice je stupila na snagu krajem januara prošle godine i obuhvatila je dodatnu sertifikaciju za određene proizvode. U ovoj fazi, trgovci su se suočili sa novim zahtevima koji su povećali administrativni teret, ali su bili nužni kako bi se obezbedila bezbednost proizvoda koji ulaze u zemlju.
Druga faza, koja je počela u aprilu 2022. godine, uvela je strože kontrole u lukama za proizvode kao što su meso, riba, sir, jaja i mlečni proizvodi. U okviru ove faze, uvedene su i nove naknade, što je dodatno otežalo situaciju trgovcima i proizvođačima koji se oslanjaju na izvoz u Veliku Britaniju.
S obzirom na sve ove promene, mnogi trgovci su izrazili zabrinutost o tome kako će se novi granični režim odraziti na njihove poslovne aktivnosti. Uvođenje ovih dodatnih mera dolazi u vreme kada se Britanija suočava sa nizom ekonomskih izazova, uključujući inflaciju i rastuće troškove života.
Ekonomisti i analitičari upozoravaju da bi strogiji granični režim mogao dovesti do povećanja cena za potrošače u Velikoj Britaniji. Povećane troškove uvoza trgovci mogu preneti na krajnje korisnike, što bi dodatno opteretilo budžete domaćinstava koja se već bore sa rastućim troškovima.
Osim toga, trgovci su zabrinuti da će nove regulative otežati pristup tržištu za manje preduzeća koja nemaju resurse da se prilagode novim zahtevima. Mnogi manji proizvođači i trgovci se plaše da će biti prisiljeni da smanje svoje poslovanje ili da prestanu sa izvozom u Veliku Britaniju zbog složenih procedura i dodatnih troškova.
S druge strane, britanska vlada tvrdi da su nove mere potrebne kako bi se obezbedila bezbednost potrošača i očuvala kvaliteta proizvoda koji se uvoze iz EU. Oni smatraju da će na duže staze ove promene doprineti poboljšanju standarda i sigurnosti proizvoda na tržištu.
Međutim, kritičari upozoravaju da bi prekomerne regulative mogle negativno uticati na konkurentnost britanske ekonomije, posebno u sektoru prehrambene industrije koji se oslanja na uvoz iz EU. U svetlu ovih dešavanja, mnogi se pitaju kakve će dugoročne posledice imati Bregzit na trgovinske odnose između Velike Britanije i EU.
Trgovinska politika Velike Britanije se nastavlja razvijati, a nova pravila će zasigurno oblikovati način na koji se roba uvozi i izvozi između Velike Britanije i Evropske unije. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se trgovci prilagoditi ovim promenama i kakve će to posledice imati na širu ekonomsku sliku.
