Prirodni gas je juče na evropskoj berzi TTF dostigao najviši nivo u poslednje dve godine. Od 1. januara prestao je tranzit ruskog energenta u Evropu preko Ukrajine, a hladno vreme je povećalo potražnju i smanjilo zalihe u skladištima. Cena plavog goriva za kupovinu unapred je premašila 54,5 evra po megavat-satu, što je otprilike 580 dolara za 1.000 kubnih metara.
Ovo poskupljenje za sada ne utiče na Srbiju, jer Srbija ima znatno povoljniju cenu gasa zahvaljujući sporazumima koje su dogovorili predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, koji važe do 31. maja. Prema tom sporazumu, na osnovu naftne formule, Srbija trenutno plaća oko 320 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Pregovori o novom dugoročnom gasnom aranžmanu sa Moskvom već su počeli, ali u kompleksnim okolnostima, s obzirom na to da je Vašington nametnuo sankcije „Naftnoj industriji Srbije“, zahtevajući izlazak ruskog kapitala iz ove kompanije.
Srbija se snabdeva plavim gorivom putem „Balkanskog toka“, koji je deo „Turskog toka“. Ovim gasovodom ruski gas se doprema preko Bugarske do Srbije i Mađarske, povezujući i druge države EU sa ruskim gasom. Izgradnjom ovog gasovoda obezbeđena je energetska sigurnost Srbije, a zemlja je postala tranzitna tačka, što znači da više ne plaća taksu za tranzit kao ranije, kada je gas stizao sa severa. Analiza Rojtersa pokazuje da je isporuka ruskog gasa ovom rutom dostigla istorijski maksimum, posebno nakon što je Ukrajina obustavila tranzit ruskog energenta na svojoj teritoriji početkom godine.
Nakon odbijanja Kijeva da produži petogodišnji sporazum o tranzitu gasa sa Moskvom, „Turski tok“ je postao jedini put za snabdevanje južne i jugoistočne Evrope ruskim gorivom, zaobilazeći Ukrajinu. Preliminarne kalkulacije pokazuju da su isporuke preko „Turskog toka“ u prvom mesecu 2023. godine premašile 50 miliona kubnih metara dnevno, što predstavlja povećanje od 27% u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupno, izvoz gasa dostigao je 1,57 milijardi kubnih metara u januaru, u poređenju sa 1,24 milijarde kubnih metara u istom mesecu 2022. godine. Gasovod ima godišnji kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara.
Svetski stručnjaci upozoravaju da je evropsko tržište gasa veoma nestabilno i da će punjenje skladišta biti značajno skuplje nego što se očekivalo, jer su cene sada za 50% više nego prošle godine. Dalje poskupljenje će zavisiti i od toga da li će Evropa povećati uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG). Zvaničnici EU već su najavili povećanje kupovine američkog LNG-a, što može dodatno uticati na cene.
Fajnenšel tajms je izvestio da zvaničnici EU razmatraju mogućnost obnavljanja uvoza ruskog gasa u okviru potencijalnog sporazuma o rešavanju sukoba u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izjavio da prekid tranzita ruskog gasa preko Ukrajine ima za cilj smanjenje prihoda Moskve. Međutim, Slovačka i Mađarska su ga optužile da je namerno izazvao energetsku krizu radi političke dobiti.
Početkom januara, rusko ministarstvo odbrane je izvestilo da je Ukrajina dronovima napadala kompresorsku stanicu kod Krasnodara, deo „Turskog toka“, ali je pokušaj napada uspešno sprečen. Ankara je takođe potvrdila ovaj pokušaj. Zvaničnici u Moskvi optužili su Kijev za pokušaj sabotiranja energetske veze u više navrata tokom prethodnih godina.
S obzirom na trenutne okolnosti na globalnom tržištu gasa, Srbija ostaje u povoljnijem položaju, dok se energetski tokovi u Evropi i dalje menjaju u skladu sa geopolitičkim dešavanjima. U narednim mesecima biće važno pratiti kako će se situacija razvijati, posebno u kontekstu pregovora o novim gasnim aranžmanima i potencijalnim promenama u snabdevanju energentima.
