Odliv stanovništva, posebno mlađe populacije, postao je ozbiljan problem za Crnu Goru, koja se sa ovim fenomenom suočava već duži niz godina. Prema procenama Ujedinjenih nacija, očekuje se da će do 2100. godine Crna Gora imati samo 328.000 stanovnika. Dok zemlja beleži praznjenje, istovremeno se suočava sa prilivom imigranata iz Turske, Rusije, Ukrajine i drugih zemalja Istočne Evrope.
Crna Gora već tri decenije stagnira u broju stanovnika, što potvrđuju podaci iz poslednjih popisa. Sve više mladih odlučuje da svoj život gradi daleko od domovine, u potrazi za boljim uslovima života. Luka Zečević iz Nikšića, na primer, otišao je u Ameriku pre četiri godine. „Jedan od razloga zašto sam to uradio je loš životni standard gde mladi ljudi nemaju priliku da sebi obezbede kvalitetne uslove za život“, kaže Luka, dodajući da mnogi njegovi sunarodnici već uspešno zarađuju u inostranstvu i da se postavlja pitanje da li će se ikada vratiti.
Iako Crna Gora često izgleda kao zemlja bez perspektive za domaće stanovništvo, građani iz drugih zemalja, posebno iz Istočne Evrope, u njoj vide priliku za miran život. Na ulicama Podgorice, u školama, bolnicama i marketima, sve je više stranih lica. Nikolaj Konsuhin iz Rusije, koji je došao u Crnu Goru radi studija, takođe se odlučio da ostane. „Bilo mi je teško sa jezikom, ali sam se prilagodio i sada se nadam dobijanju crnogorskog državljanstva“, ističe Konsuhin.
Profesor Miroslav Doderović naglašava da je broj doseljenika u Crnoj Gori značajan. Prema njegovim rečima, 150.000 crnogorskih građana je napustilo zemlju, dok je u 2023. godini pre popisa bilo oko 120.000 stranaca. Zvanične statistike pokazuju da je 44.017 lica sa crnogorskim državljanstvom na radu, školovanju ili boravku u inostranstvu.
Predstavnici vlasti su obećali razmatranje mehanizama za zadržavanje i povratak stanovništva, međutim, konkretni potezi još uvek nisu preduzeti. Ovaj problem nije jedinstven za Crnu Goru, slična situacija se može primetiti i u Srbiji. Prošle godine u Srbiji je rođeno 60.813 beba, što je 500 manje nego prethodne godine, a stručnjaci upozoravaju na starenje društva i sve kasnije osnivanje porodica među mladima.
Vladimir Nikitović, demograf sa Instituta društvenih nauka, navodi da je starosna struktura jedan od glavnih uzroka smanjenja broja novorođenih. „Već 60 godina imamo problem sa stopom rađanja, a to se poslednjih 30 godina ogleda i u broju dece“, ističe Nikitović, naglašavajući da je teško očekivati promene bez promena u starosnoj strukturi.
Takođe, Nikitović ukazuje na to da će se negativni trend nastaviti bez obzira na mere koje se preduzimaju. Iako doseljenici mogu pomoći u poboljšanju demografske situacije, to nije jednostavno rešenje. „Imigracija može biti jedan od faktora koji može pozitivno uticati na stope rađanja, ali to zahteva vreme“, dodaje Nikitović.
U regionu, učestvovanje na tržištu rada je nisko, a mnogi stariji od 50 godina ne učestvuju u radnoj snazi. „To nije demografski problem, to su ljudi koji mogu doprineti ekonomiji“, zaključuje Nikitović, pozivajući na prekvalifikaciju i fleksibilnost tržišta rada kako bi se iskoristio potencijal starijih radnika.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Crna Gora suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima, koji zahtevaju hitnu pažnju i strategije za zadržavanje mladih i privlačenje stranih radnika. U suprotnom, budućnost ove države može biti obeležena daljim brojem iseljenika i smanjenjem ukupnog broja stanovnika.
