Francuska je suočena s novom političkom krizom. Premijer Mišel Barnije odobrio je zakon o budžetu za socijalnu sigurnost bez glasanja u parlamentu, što je izazvalo predloge za izglasavanje nepoverenja vladi. Levičari i desničarsko Nacionalno okupljanje predvođeno Marin le Pen već su podneli predloge za nepoverenje. Glasanje u parlamentu moglo bi da usledi već sutra, a vlada koja je formirana u septembru mogla bi pasti.
Barnije se suočava sa dvostrukom pretnjom, jer kako navodi AFP, samo čudo može da spasi njegovu vladu od potpunog kolapsa. Predsednik Emanuel Makron imenovao je Barnijea za premijera u nadi da je jedina osoba koja može preživeti glasanje o nepoverenju u podeljenom francuskom parlamentu. Međutim, levičari i desničari imaju dovoljno glasova da „sruše“ Barnijea.
Ukoliko vlada padne, to bi bio prvi uspešan predlog za izglasavanje nepoverenja od 1962. godine i tek drugi otkako je sadašnja Francuska republika formirana 1958. godine. Nacionalno okupljanje je pokazalo spremnost da se okrene protiv Barnijea, optužujući ga da nije ozbiljno shvatio njihove zabrinutosti.
Analitičari ističu da bi kolaps Barnijeove vlade gurnuo zemlju na nepoznatu teritoriju, jer bi Francuska ušla u novu godinu bez budžeta i jasne većine koja bi ga usvojila. Investitori su već proglasili Francusku za zemlju s lošijim kreditnim rejtingom od Grčke, što bi moglo izazvati talase daleko van njenih granica. Postoji i mogućnost da predsednik preduzme vanredne mere u periodu nacionalne krize.
BBC ističe da je Barnije vodio manjinsku vladu čiji opstanak zavisi od popustljivosti neprijatelja, te da je ova kriza samo čekala da se desi. Britanski javni servis navodi da je situacija ozbiljna i da je prvobitna politička kriza izazvana Makronovim raspuštanjem parlamenta predstavljala hroničnu katastrofu. Postavlja se pitanje koliko je Francuska spremna da podnese ovu situaciju.
