Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu, jedan od najvažnijih dana u Nedelji stradanja pred Vaskrs, kada je Isusa Hrista jevrejska skupština Sinedrion osudila na smrt raspećem. Na ovaj dan se pravoslavni vernici sećaju žene grešnice koja je pomazala Isusa Hrista mirisnim uljem u domu Simona gubavoga, ali istovremeno se spominje i Judino izdajstvo. Velika sreda je dan strogog posta za pravoslavne vernike, koji je simbol pokajanja i ljubavi prema Bogu.
Bogosluženje na ovaj dan naglašava silu pokajanja i ljubavi, te se vernici prisećaju žene bludnice koja je pokazala veliku ljubav kroz svoje pokajanje. Ovaj dan simbolizira pripremu za Hristovo stradanje i pogreb, a vernici se podsećaju na događaj kada je žena bludnica pomazala Isusove noge mirisnim uljem. Iako se njeno pokajanje nije dogodilo slučajno i odjednom, ona je prošla kroz unutrašnju pripremu i pokajala se za svoje grehe.
Na Veliku sredu prestaje sa služenjem liturgije i čitanjem molitve Sv. Jefrema Sirina, a po predanju, Isus je na Lazarevu subotu u Vitaniji vaskrsao Lazara, čime je pripremio vernike za nadolazeći Vaskrs. Posle ovog događaja, Isus je ušao u Jerusalim na Cveti, javno objavljujući svoju veru uprkos stradanju koje ga očekuje.
U pravoslavnim hramovima tokom nedelje stradanja se obeležavaju još i Veliki Četvrtak, Veliki petak i Velika Subota, dani Hristovog raspeća i smrti. Kruna ovih praznovanja je Vaskrs, koji se ove godine obeležava 5. maja. Pravoslavni Vaskrs se slavi uvek posle prolećne ravnodnevnice i u prvu nedelju punog meseca posle jevrejske Pashe, nezavisno od zvaničnih kalendara.
Uprkos razlikama u kalendarima, pravoslavna crkva je ostala dosledna u obeležavanju Vaskrsa u skladu sa prirodnim kalendarom. „Pokretni“ praznici vezani za Vaskrs određuju se prema prirodnim fenomenima, dok su „nepokretni“ praznici određeni zvaničnim kalendarima. Ovaj praznični period za pravoslavne vernike predstavlja vreme pokajanja, pripreme i nade u Vaskrsenje, koji je centralni događaj u hrišćanskoj veri.
