Srpska pravoslavna crkva danas obeležava velike (zimske) zadušnice, dan posvećen upokojenima, koji je jedan od četiri velika dana u godini kada se pravoslavni vernici sećaju svojih pokojnika i upućuju molitve za njihove duše. Ovaj dan ima poseban značaj, jer predstavlja priliku da se izrazi poštovanje prema onima koji su nas napustili, a vernici se okupljaju kako bi obavili obrede u crkvama i na grobljima.
Zimske zadušnice takođe najavljuju pripreme za početak časnog posta, koji je važan deo pravoslavne tradicije. Pored zimskih, zadušnice se obeležavaju još tri puta godišnje: letnje zadušnice padaju 22. juna, miholjske 5. oktobra, a mitorvske (jesenje) 2. novembra. Svi ovi dani se obeležavaju u subotu i imaju isti cilj – sećanje na preminule.
U Beogradu se na svaki dan zadušnica pojačavaju pojedine linije gradskog prevoza, kako bi vernici mogli lakše da dođu do crkava i grobalja. Zadušnice se obeležavaju i u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, gde Srbi, kako oni koji žive tamo, tako i raseljeni, obilaze groblja koja su često zapuštena, a spomenici uništeni ili oštećeni. Ova praksa ima poseban emotivni naboj, jer se porodice suočavaju sa sjećanjem na svoje voljene u teškim uslovima.
Za one koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, preporučuje se da posete najbližu crkvu i upale sveću. To je simboličan gest koji omogućava vernicima da se povežu sa svojim preminulima, čak i kada fizički nisu u mogućnosti da posete njihova poslednja počivališta.
Na zadušnice, u crkvama Srpske pravoslavne crkve u Srbiji i širom sveta, služi se sveta liturgija i parastos. Tokom ovog obreda, sveštenik preliva žito vinom, simbolizujući božje milosrđe i ljubav prema ljudima. Nakon službe, vernici se upućuju na groblje kako bi palili sveće i prisustvovali obredu koji se obavlja na grobovima. Ovaj ritual uključuje i okadjenje grobova, što predstavlja čin poštovanja i sećanja.
Na zadušnice se na groblje i u crkvu donosi kuvano žito, poznato kao koljivo. Ovaj običaj podseća na Hristove reči da zrno tek kada umre donosi rod, simbolizujući ciklus života i smrti, kao i nadu u večni život. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava božje milosrđe koje pomaže u „zalečenju rana greha“.
Sveća, koja se pali u znak sećanja, simbolizuje svetlost Hristovu koja obasjava duše preminulih. Zadušnice su takođe dan kada se posebno obraća pažnja na deljenje milostinje. U tom duhu, vernicima se savetuje da svakom prosjaku udele milostinju i deo hrane koju nose sa sobom, čime se dodatno naglašava humanost i solidarnost.
Ove tradicije i običaji koji se praktikuju tokom zadušnica imaju duboko ukorenjene religiozne i kulturne aspekte. Oni ne samo da omogućavaju vernicima da se sete svojih voljenih, već ih podsećaju na važnost zajedništva i podrške jedni drugima u teškim trenucima. Kroz molitve, obrede i gestove ljubavi i poštovanja, zadušnice postaju dan kada se sećanje na preminule slavi sa dubokim emocijama i verom u večni život.
Uprkos izazovima i teškoćama koje donosi savremeni život, tradicije poput zadušnica ostaju značajne za pravoslavne vernike, pružajući im utehu i nadu. Danas, kao i svake godine, srpski narod okuplja se kako bi zajedno obeležio ovaj važan dan, čuvajući duh svojih predaka i negujući vrednosti koje su im prenete kroz vekove.
