U Banjaluci je danas zakazan sastanak na kojem će biti konstituisan novi tekst ustava Republike Srpske. Predsednik Republike Milorad Dodik izjavio je da će novi ustav precizirati ustavnu poziciju Republike Srpske i da će se iz njega izbaciti sve norme koje su nametali visoki predstavnici tokom prethodnih godina. Ovaj potez dolazi u trenutku kada se u Republici Srpskoj sve više raspravlja o potrebi za ustavnim promenama koje bi reflektovale stvarnost i volju građana.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, naglasio je da će sa sastanka biti upućena javna inicijativa, koju može da pokrene predsednik Republike, predsednik Vlade ili najmanje 30 poslanika. Očekuje se da će nova pravna norma biti rezultat široke diskusije i uključivanja različitih faktora u proces izrade ustava, kako bi se osiguralo da bude što kvalitetniji i reprezentativniji.
Premijer Republike Srpske, Radovan Višković, potvrdio je da će se iz novog ustava izbaciti sve odredbe koje su rezultat nametanja, čime bi se Republika Srpska osnažila u pravnom smislu. Ova izjava dolazi u svetlu sve većih tenzija između institucija u Bosni i Hercegovini, gde se često postavlja pitanje o pravima i pozicijama entiteta.
Poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini, Mladen Ilić, naglasio je važnost uključivanja svih relevantnih aktera u proces izrade novog ustava. On je istakao da je tema novog ustava izazvala pažnju javnosti, ali i negativne reakcije, što ne bi trebalo da bude prepreka. „Svaka demokratska zemlja prilagođava svoj ustav, pa zašto to ne bi bio slučaj i kod nas?“ postavio je pitanje Ilić.
Takođe, Ilić je podsetio na prethodne pokušaje izmene ustava, posebno na one iz 2009. godine, kada su se suočili sa zahtevima koji su, kako je naveo, bili megalomanski. Kao primer naveo je bošnjačke zahteve da u Banjaluci polovinu odbornika čine Bošnjaci, što nije prošlo. Ova situacija ukazuje na složenost političkih odnosa unutar BiH i izazove sa kojima se suočavaju entiteti u pokušaju da definišu svoju autonomiju i prava.
Prema novom ustavu, glavni grad Republike Srpske će ostati Banjaluka, a Ilić je naglasio da je to objektivno i prirodno, s obzirom na to da je Banjaluka najveći grad Republike Srpske, kao i centar mnogih institucija. On je takođe dodao da BiH treba posmatrati kao uniju dva entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske. Ilić je istakao da Republika Srpska ima pravo na mnogo toga, te da je njen trenutni ustav stvoren u teškim uslovima i da je funkcionisao sve do Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se sve više raspravlja o pravima entiteta i njihovoj ulozi unutar BiH. Mnogi analitičari smatraju da bi promene u ustavu mogle doneti nove tenzije, ali i priliku za redefinisanje odnosa između entiteta i centralnih vlasti.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da Republika Srpska teži jačanju svoje pozicije i pravnog okvira, što bi moglo imati dugoročne posledice na političku stabilnost u regionu. Sve oči su uprte u Banjaluku i njen sastanak, a očekivanja su velika, kako među građanima, tako i među političkim analitičarima. Ova situacija ukazuje na stalne izazove s kojima se suočava Bosna i Hercegovina, gde je potreba za dijalogom i kompromisom još uvek od suštinskog značaja.
