Mihailo Petrović, poznat kao deda Panta, živi kao pećinski čovek na Staroj planini u južnoj Srbiji. Ovaj jedinstveni čovek, koji se udaljio od civilizacije, pronašao je slobodu u izolaciji, posvećujući se hranjenju ptica i življenju u skladu s prirodom. Na vrhu planine, skriven ispod ogromne stene, Panta je stvorio svoj mali svet, daleko od buke i žurbe modernog života.
Da bi se stiglo do njegovog doma, potrebno je proći kroz uske staze koje samo on poznaje, sve do skrovišta koje se savršeno uklapa u okolinu. Deda Panta je godinama odbacivao sve vezano za grad i civilizaciju, a njegov život u prirodi donosi mu mir i spokoj. „Nema ništa, a ima sve. Ne traži ništa, a zahvalan je na svemu,“ ističe on, dodajući da ga je Bog obdario svime što mu je potrebno. „Ako želite mir, znate gde ga možete pronaći,“ dodaje on, pozivajući sve one koji tragaju za tišinom da dođu na ovo mesto.
Panta je nekada bio deo društva, radio je kao tehničar u Francuskoj i živeo život pun obaveza. Međutim, nakon što je osetio težinu života i ratne strahote, odlučio je da se povuče u prirodu. „Pravio sam mostove za ljude. Povezivao obale da bi jedni drugima mogli prići. A onda sam shvatio da sam ja onaj kome je most najmanje potreban,“ rekao je deda Panta. Ovaj preokret u njegovom životu doveo je do toga da se potpuno distancira od modernog sveta, čak i od novca, za koji smatra da je „proklet“ i da „kvari ljude.“
Panta je pre petnaest godina napustio karijeru mašinskog inženjera i izgradio kućicu na drvetu, udaljenu 26 metara od tla. Ova kućica mu je pružila osećaj slobode, ali je na kraju odlučio da se preseli u pećinu, koja mu sada služi kao dom. Opremljen starom kadom koju koristi kao toalet, nekoliko klupa i stablima sena koja mu služe kao krevet, Panta je pronašao svoje mesto pod suncem. Njegov život u prirodi, bez modernih udobnosti, donosi mu radost i ispunjenje.
O njegovom životu i susretu s njim govorila je i poznata humanitarka Tamara Misirlić, koja ga je posetila i opisala trenutak kada ga je srela. „Kad sam naišla, stajao je na ivici proplanka i dozivao vukove. Sedeo je na kamenu i pričao mi o životu,“ rekla je ona, naglašavajući njegovu povezanost s prirodom i životinjama. Ova interakcija s prirodom, prema njenim rečima, predstavlja Pantu kao osobu koja je pronašla mir koji mnogi traže, ali ne uspevaju da postignu.
Život deda Pante je u suprotnosti s načinom života većine ljudi koji su okruženi tehnologijom i svakodnevnim brigama. On nije samo odustao od materijalnog, već je pronašao smisao u jednostavnom, ali ispunjenom životu. „Nisam bio slobodan u gradu. Uvek vam neko stoji na putu – ili se svađate sa suprugom, komšijama ili policijom. Evo, niko me ne gnjavi,“ rekao je Panta, naglašavajući koliko mu znači ova sloboda.
Na vrhu jednog od mostova koje je izgradio, Panta je postavio golubarnik. Iako su prošle godine, i dalje se penje kako bi hranio ptice, koje su postale deo njegovog svakodnevnog života. Njegova priča je inspiracija za mnoge koji tragaju za smirenjem i slobodom u svetu koji je često haotičan i brz. Deda Panta pokazuje da se prave vrednosti nalaze u jednostavnosti i bliskosti s prirodom.
Život na Staroj planini, daleko od civilizacije, omogućio je Mihailu Petroviću da pronađe sebe i svoju svrhu, stvarajući jedinstvenu priču koja će sigurno inspirisati mnoge da razmotre svoje prioritete i potraže mir u svetu punom stresa i obaveza.
