Najviša penzija u Srbiji je nedavno povećana za oko 11 odsto, dostižući iznos od 255.231 dinar, dok je najniža penzija za isti period povećana sa 12.898 na 27.711 dinara. Većina penzionera u Srbiji prima između najniže i prosečne penzije, koja je u decembru 2021. godine iznosila 50.700 dinara. Međutim, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi je smanjeno.
Demografsko starenje predstavlja veliki izazov za Fond PIO, jer se očekuje da će broj stanovnika starijih od 65 godina u narednih trideset godina povećati za oko 20.000. Rešavanje ovog problema je važno ne samo za Srbiju, već i za razvijenu Evropu, gde je više od petine stanovništva starije od 65 godina. Ekonomisti predviđaju da će do 2050. godine biti manje od dva radnika na svakog penzionera.
Najniži penzioneri često su u nepovoljnom položaju jer su tokom radnog veka primili minimalne zarade, što znači da im je i penzija nedovoljna za pristojan život. Rešenje ovog problema može biti kroz socijalne transfere i podršku države najugroženijima. Potrebno je pooštriti kontrole uplaćivanja poreza i doprinosa kako bi se sprečile nepravilnosti u isplati penzija.
Za kategoriju poljoprivrednika, najniža penzija će biti povećana sa 19.644,74 dinara na 21.786,02 dinara od decembra 2024. godine. Žene u Srbiji prosečno primaju starosnu penziju 21 godinu, dok muškarci primaju 17 godina. Invalidske penzije su prosečno primale žene 23 godine, a muškarci 20 godina. Kod kategorije samostalaca, žene primaju penziju prosečno 14 godina, dok muškarci primaju 11 godina. Poljoprivrednici primaju penziju prosečno 17 godina za muškarce i 23 godine za žene.
Penzioneri u Srbiji mogu očekivati novo povećanje prinadležnosti za kraj 2025. godine, što će dodatno poboljšati njihovu finansijsku situaciju. Važno je da se problem demografskog starenja reši na adekvatan način kako bi se osiguralo da penzioneri u budućnosti imaju stabilne i dovoljne prihode za dostojanstven život.
