ZAGREB – Prema najnovijim podacima Poreske uprave, u Hrvatskoj je zabeležen značajan pad broja izdatih računa tokom dana bojkota, koji je trajao od ponoći do 11:00 sati. U poređenju sa prošlim petkom, ukupan broj računa izdatih u trgovinama na malo smanjen je za 40 posto, dok je ukupni iznos izdatih računa pao za 47 posto. Ovi podaci ukazuju na široku podršku akciji bojkota među potrošačima, koja je imala za cilj da skrene pažnju na visoke cene i druge ekonomske probleme.
U delatnosti „Trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikla“, do 11:00 sati zabeležen je ukupan broj fiskalnih računa od 665.971, dok je iznos računa iznosio 7.558.147,15 evra. Ovi rezultati su značajno niži u poređenju sa prošlim petkom, kada je u istom vremenskom okviru zabeležen ukupan broj fiskalnih računa od 1.102.213, a iznos računa dostigao 14.398.171,48 evra. Čak i u poređenju sa istim danom prošle godine, 19. januara 2024. kada je ukupan broj fiskalnih računa bio 940.268 uz iznos od 10,8 miliona evra, primećen je značajan pad.
Ova situacija jasno ukazuje na to da su potrošači odgovorili na poziv za bojkot i da su se odlučili da ne troše novac u trgovinama, bar u tom periodu. Razlozi za bojkot su se uglavnom fokusirali na visoke cene osnovnih životnih namirnica, što je izazvalo zabrinutost među građanima o njihovoj svakodnevnoj potrošačkoj moći. Ekonomska situacija u zemlji, koja je pogođena inflacijom i rastom cena, dodatno je pojačala frustraciju potrošača.
Ovakvi podaci o padu prometa u trgovinama na malo predstavljaju ozbiljan alarm za vlasti i trgovce, koji bi mogli preispitati svoje strategije i politike formiranja cena. U svetlu ovih podataka, analitičari smatraju da bi vlasti trebalo da preduzmu hitne mere kako bi se stabilizovala ekonomija i smanjio pritisak na domaćinstva.
U međuvremenu, trgovci se suočavaju sa izazovima da objasne potrošačima razloge za visoke cene, dok istovremeno pokušavaju da zadrže konkurentnost na tržištu. Mnogi od njih su izrazili zabrinutost da bi duži period bojkotovanja mogao dovesti do ozbiljnijih finansijskih problema, što bi dodatno otežalo situaciju na tržištu.
Reakcije potrošača na bojkot su različite. Dok neki podržavaju akciju, smatrajući da je to jedini način da se skrene pažnja na njihove probleme, drugi izražavaju zabrinutost da bi dugotrajni bojkot mogao dovesti do gubitka radnih mesta i povećanja nezaposlenosti u sektoru maloprodaje. Trgovci su pozvali potrošače da razumeju da visoke cene često nisu rezultat njihove politike, već i globalnih tržišnih kretanja i povećanih troškova proizvodnje.
U narednim danima, očekuje se da će se situacija dodatno analizirati kako bi se razumele posledice bojkota na ukupnu ekonomiju. U međuvremenu, pozivi na dijalog između potrošača, trgovaca i vlasti postaju sve jači, s ciljem pronalaženja rešenja koje bi moglo zadovoljiti sve strane.
Ova situacija takođe otvara pitanja o održivosti trenutnog ekonomskog modela u Hrvatskoj, kao i o potrebi za reformama koje bi mogle pomoći u smanjenju cene osnovnih dobara i usluga. Dok građani nastavljaju da se bore sa sve većim troškovima života, jasno je da je potrebna hitna akcija kako bi se stabilizovala situacija i očuvala kupovna moć potrošača.
