Američki predsednik Donald Tramp ponovo je zapretio zemljama članicama BRIKS-a sankcijama ukoliko odluče da uspostave sopstvenu valutu. Ovaj potez dolazi u trenutku kada se sve više raspravlja o alternativama američkom dolaru u međunarodnoj trgovini. Tokom svoje najnovije izjave, Tramp je istakao da je ideja o underminingu dolara „sada mrtva“, naglašavajući značaj američke valute kao globalnog standarda.
Tramp je posebno ukazao na mogućnost uvođenja carina na proizvode iz zemalja BRIKS-a, što bi dodatno otežalo ekonomske odnose između SAD-a i ovih zemalja. Ove zemlje, koje uključuju Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, razmatraju uspostavljanje zajedničke valute kao način smanjenja zavisnosti od dolara. Trampovo upozorenje jasno ukazuje na to da će američka administracija učiniti sve što je u njenoj moći da očuva dominaciju dolara.
U okviru istog razgovora, Tramp je najavio planove za uvođenje carina na uvezene automobile, koji se očekuju oko 2. aprila. Ova najava dolazi usred rastućih tenzija u trgovinskim odnosima, kako sa zemljama BRIKS-a, tako i sa drugim partnerima. Uvođenje carina može dodatno uticati na globalne lance snabdevanja i povećati cene automobila u SAD-u, što bi moglo imati posledice za potrošače.
Pored ovih ekonomskih pritisaka, Trampova administracija je juče objavila da je odobrila izvoz tečnog prirodnog gasa iz terminala Komonvelt LNG u Luizijani. Ova odluka predstavlja prvo odobrenje za izvoz ovog resursa nakon što je bivši predsednik Džozef Bajden pauzirao slične transakcije početkom prošle godine. Ovaj potez može se smatrati pokušajem jačanja američkog energetskog sektora i unapređenja izvoza, što može imati pozitivne efekte na američku ekonomiju.
Analitičari smatraju da Trampove pretnje zemljama BRIKS-a mogu dodatno pogoršati odnose između SAD-a i ovih država, koje se sve više okreću međusobnoj saradnji i razvoju alternativnih ekonomskih modela. U tom kontekstu, postoji strah da bi ovakvi potezi mogli dovesti do daljih podela u globalnoj ekonomiji, gde bi se zemlje mogle povući u svoje sfere uticaja.
U svetlu ovih događaja, analitičari i ekonomisti upozoravaju da bi trgovinske tenzije mogle imati dugoročne posledice na globalnu ekonomiju. Pitanje uspostavljanja nove valute unutar BRIKS-a i eventualne sankcije koje bi mogle uslediti od strane SAD-a postavlja dodatna pitanja o stabilnosti i budućnosti međunarodnog trgovinskog sistema.
Trampova retorika o očuvanju dolara kao dominantne valute i pretnje sankcijama jasno ukazuju na to da će američka administracija nastaviti da se protivi bilo kakvim pokušajima preusmeravanja globalne ekonomske moći. U ovoj situaciji, zemljama BRIKS-a biće od presudnog značaja da pažljivo planiraju svoje ekonomske strategije kako bi se suočile sa izazovima koje nosi globalna trgovinska politika.
