Vašington –
Vilijam Baklend, engleski prirodnjak i teolog, pre dve stotine godina – 20. februara 1824. obratio se Geološkom društvu u Londonu u vezi sa pronalaskom džinovskih kostiju u kamenolomu sela Stounsfild nadomak Oksforda.
Utvrdio je da se radi o ostacima ogromnog gmizavca iz prošlosti – dajući mu ime Megalosaurus, što je značilo veliki gušter. Time je zvanično priznato postojanje prvog dinosaurusa – iako ta reč neće biti skovana sve do 1840-ih godina, piše agencija Rojters.
„Bio je to početak fasciniranosti dinosaurusima. Baklendova objava inicirala je pronalaske brojnih fosila. Počela je masovna potraga za ostacima dinosaurusa u Engleskoj i šire”, izjavio je paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu Stiv Brusat.
Tokom protekla dva veka proučavanjem dinosaursa stvorena je predstava o izgledu tih bića, njihovom životu, evoluciji i razlozima istrebljenja. Na planeti Zemlji živeli su u periodu od pre oko 231 miliona godina do 66 miliona godina – tokom mezozojske ere.
Iza sebe su ostavili ptičje potomke.
„Naše poimanje dinosaurusa znatno je izmenjeno u odnosu na vreme 19. veka. Baklend i drugi prirodnjaci iz tog vremena bili bi iznenađeni našim saznanjima o dinosaursima”, kaže paleontolog Ema Nikols iz Prirodnjačkog muzeja Univerziteta Oksford – gde se nalaze fosili megalosaurusa koje je Vilijam Baklend proučavao.
Megalosaurus je pravi primer za to. Baklend je verovao da se radi o gušteru dugačkom dvadesetak metara, koji je za kretanje koristio četiri noge i živeo je na kopnu ili u vodi, navodi Rojters.
Naučnici savremenog doba utvrdili su da Megalosaurus nije bio četvoronožni gušter – već je pripadao grupi teropoda koju su činili dinosaurusi mesožderi Tiranosaurus i Spinosaurus visine oko devet metara.
„Ljuljao bi se na zadnjim nogama, jureći za plenom, koristeći kandžaste gornje udove i oštre zube kako bi savladao svoje žrtve”, opisuje Stiv Brusat.
Paleontolozi danas koriste skenere kako bi kreirali digitalne modele mozga i ušiju dinosaurusa, ali i više naučili o njihovim čulima vida, sluha i mirisa.
Poznato je više od 2.000 vrsta dinosaurusa, a paleontologija je postala međunarodna nauka. Nalazišta fosila dinosaurusa raštrkana su širom sveta – u Kini, Argentini, Brazilu, Južnoj Africi i Mongoliji.
Izumiranje dinosaurusa dugo je zbunjivalo naučnike. Objašnjavano je različitim hipotezama – od verodostojnih do naivnih.
Krater Čiksulub na meksičkom poluostrvu Jukatan, širok 180 km kasnije je identifikovan kao mesto udara asteroida, koji je zbrisao tri četvrtine vrsta na Zemlji, uključujući dinosauruse.
Tokom godina mnogo su preciznije procene veličina različitih vrsta dinosaurusa, uključujući grupu Sauropoda – koja važi za najveću kopnenu životinju koja je hodala Zemljom.
Međutim, uprkos dva veka istraživanja, posao je daleko od završenog.
“Van područja nove tehnologije, još ima brojnih pustara u različitim delovima sveta koje su uglavnom neistražene. Ti regioni će otkriti nove vrste iz doba dinosaurusa. Gotovo sigurno postoje čitave grupe o kojima ništa ne znamo i iščekujemo da budu otkrivene”, zaključuje Tomas Holc sa Univerziteta u američkoj državi Merilend.
