Viši sud u Beogradu je krajem prošle godine izrekao presude Miljani i Vladimiru Kecmanoviću, roditeljima maloletnog Koste Kecmanovića, koji je izvršio masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Na osnovu prvostepene presude, Vladimir je osuđen na 14 godina i šest meseci zatvora zbog toga što je sinu omogućio pristup oružju, kao i zbog zanemarivanja roditeljskih obaveza tokom godine koja je prethodila tragediji. Miljani Kecmanović izrečena je zatvorska kazna od tri godine zbog zapuštanja maloletnog lica, dok je oslobođena optužbi za nedozvoljenu proizvodnju i držanje oružja.
Tokom suđenja, maloletni Kosta Kecmanović svedočio je dva puta, odgovarajući na pitanja kako svojih roditelja, tako i roditelja ubijene dece. U jednom od svedočenja, on je izjavio da je pucao na vršnjake pod pritiskom roditelja, dodajući da je želeo da bude „psihopata“. On je tokom suđenja naveo da je za masakr koristio dva pištolja svog oca, koja je pronašao lako dostupna u stanu. Kosta je naglasio da bez oružja ne bi mogao da izvrši zločin.
U prvom iskazu nakon masovnog ubistva, Kosta je rekao da je razmišljao o povratku kući i da je osećao pritisak kada mu je čuvar škole prišao i pitao da li će ući u učionicu. On je tog 3. maja 2023. godine, zakasnio na čas istorije i s punim rancem Molotovljevih koktela i dva pištolja ušao u školu, gde je najpre ubio čuvara i dve devojčice, a zatim u učionici ubio još šestoro vršnjaka i teško ranio troje.
U ovom krvavom piru, živote su izgubili Dragan Vlahović, čuvar škole, kao i devetoro dece: Mara Anđelković, Andrija Čikić, Ana Božović, Adriana Dukić, Katarina Martinović, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ema Kobiljski i Sofija Negić. Kosta Kecmanović je od trenutka izvršenja zločina smešten na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, dok su njegovi roditelji, Vladimir i Miljana, u pritvoru. Protiv njih se vode parnični postupci koje su pokrenuli roditelji ubijene dece.
Ova tragična situacija u Srbiji otvorila je mnoga pitanja o odgovornosti roditelja, kao i o sistemu obrazovanja i bezbednosti u školama. Slučaj je izazvao široku javnu raspravu o mentalnom zdravlju mladih, dostupnosti oružja i kontroli roditeljskih obaveza. Javnost je zgrožena detaljima koji su izašli na videlo tokom suđenja, a mnogi se pitaju kako je moguće da je jedan maloletnik imao pristup oružju i kako su njegovi roditelji propustili da prepoznaju znake opasnog ponašanja.
Iako su presude izrečene, pitanje odgovornosti i dalje ostaje otvoreno. Mnogi smatraju da bi trebalo preduzeti dodatne mere kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti, uključujući edukaciju roditelja o zlostavljanju i zanemarivanju, kao i povećanje svesti o mentalnom zdravlju dece i mladih. Ovaj slučaj je podstakao i diskusiju o legalnosti oružja u domaćinstvima, a mnogi pozivaju na strože zakone i kontrole.
U svetlu ovih događaja, društvo se suočava sa teškim pitanjima o vrednostima i sigurnosti, a tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ će ostati duboko urezana u kolektivno pamćenje. Potrebno je učiniti sve što je moguće kako bi se ovakvi incidenti sprečili i kako bi se zaštitila deca u školama, kao i osigurala odgovornost roditelja za njihovo ponašanje.
