Evropska komisija je donela odluku koja će omogućiti državama članicama EU da ubrzaju potrošnju sredstava iz fondova EU pod uslovom da se usklade sa principima konkurentnosti unije. Ova promena politike ima za cilj mobilizaciju neiskorišćenih regionalnih fondova, kako bi se izgradili evropski industrijski lideri i smanjio razmak između EU i Sjedinjenih Američkih Država.
Prema izveštaju Politika, neimenovani zvaničnik EU je rekao da „pokušavaju da ubiju dve muve jednim udarcem“. Ovaj potez dolazi u vreme kada se EU suočava sa slabljenjem ekonomije i pojačanom konkurencijom sa SAD. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, želi da iskoristi zajednički budžet EU od 1,2 biliona evra kako bi ojačala autonomiju bloka i učinila Evropu ponovo ekonomски snažnom.
Fon der Lajen je predložila preusmeravanje milijardi regionalnih sredstava sa tradicionalnih namena, kao što su izgradnja škola i mostova, ka novim prioritetima poput tehnološke inovacije, jačanja vojske i pitanja stanovanja. Ova strategija bi mogla da pomogne EU da se bolje pozicionira u globalnoj ekonomiji i da odgovori na izazove koje donosi konkurencija iz SAD.
Pored toga, Komisija je predložila rešenje koje bi omogućilo državama članicama da zatraže svoja zasebna sredstva za oporavak nakon pandemije koronavirusa, čak i nakon isteka roka u avgustu 2026. godine. Evropska unija je pozvala države članice da ova sredstva preusmere prema strateškim investicijama putem Evropske investicione banke. Ovaj pristup bi im omogućio da sredstva koriste i nakon isteka prvobitnog roka, čime bi se osiguralo da investicije budu usmerene ka ključnim sektorima.
Fon der Lajen je naglasila važnost korišćenja javnih sredstava iz budućeg budžeta za period od 2028. do 2034. godine kao sredstva pritiska na države članice da sprovedu ključne ekonomske reforme. Ove reforme bi trebalo da povećaju konkurentnost zemalja članica i doprinose jačanju ekonomskog položaja EU na globalnoj sceni.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada mnoge evropske države osećaju posledice globalne ekonomske krize, a i rat u Ukrajini dodatno je poremetio ekonomsku stabilnost. EU se suočava sa izazovima kao što su visoka inflacija, energetska kriza i smanjenje proizvodnje, što sve zahteva hitne i efikasne odgovore.
Preusmeravanje sredstava ka inovacijama i strateškim investicijama može biti ključno za jačanje evropske ekonomije i smanjenje zavisnosti od drugih ekonomskih centara, posebno SAD. U tom smislu, EU planira da se fokusira na digitalizaciju, zelenu ekonomiju i druge sektore koji će omogućiti održivi rast.
S obzirom na sve veće globalne izazove, jasno je da EU mora da preuzme aktivniju ulogu u oblikovanju svoje budućnosti. Ova nova strategija može pomoći u jačanju unutrašnje kohezije i omogućiti državama članicama da bolje odgovore na izazove koje donosi globalizacija.
U zaključku, Evropska komisija nastoji da potakne države članice da iskoriste dostupne resurse na inovativan način, što bi moglo doneti značajne koristi za evropsku ekonomiju u celini. U svetlu trenutnih ekonomskih izazova, ovaj pristup može biti ključan za jačanje konkurentnosti EU i njenu sposobnost da se nosi sa globalnim preprekama.
