Ministri životne sredine Evropske unije odobrili su Zakon o obnovi prirode, poznatiji kao Zeleni plan, nakon meseci čekanja. Ova odluka donesena je u ponedeljak, a EU je time dobila još jedan kontroverzni zakon.
Zakon je nazvan najvažnijim zakonom o zaštiti životne sredine u poslednjih 20 godina, a neki ga smatraju rizičnim po pitanju poljoprivrede i sigurnosti hrane. Austrijska ministarka Leonora Gevcesler je zbog podrške ovom zakonu čak rizikovala raspad vladajuće koalicije.
Savet ministara životne sredine EU odobrio je ovaj zakon zahvaljujući austrijskoj ministarki, dve godine nakon što ga je predložila Evropska komisija. Prema službenim podacima, oko 80% staništa u EU nalazi se u lošem stanju, a za 10% vrsta pčela i leptira preti izumiranje.
Cilj ovog zakona je da se preokrene destruktivni trend uništavanja prirode u EU. Pregovarači zemalja članica već su se u novembru dogovorili sa poslanicima u Evropskom parlamentu o detaljima zakona.
Iako su ekolozi, naučnici i kompanije podržali ovaj zakon, udruženja poljoprivrednika snažno su se protivila. Kritičari se boje da će rezovi biti preveliki za poljoprivrednike i da će uticati na proizvodnju hrane u EU.
Propisi su tokom procesa pregovaranja ublaženi kako bi se izašlo u susret poljoprivrednicima, ali su ipak postojali protivnici zakona poput Mađarske, Italije, Holandije i Švedske.
Naučnici i ekolozi veruju da je ovaj zakon ključna komponenta Grin dila i važan korak u borbi protiv krize prirode i vrsta. Zakon zahteva od zemalja članica EU da obnove najmanje 20% oštećenih staništa do 2030. godine, a do 2040. godine taj broj će iznositi 60%, a do 2050. godine čak 90%.
Osim obnove staništa, zakonom se želi ublažiti uticaj CO2 i ekstremnih vremenskih prilika. Postoje odredbe koje zaustavljaju primenu zakona ukoliko se ugrozi sigurnost snabdevanja hrane zbog smanjenja obradivih površina.
Poljoprivredne organizacije veoma su nezadovoljne usvojenim propisima. Predsednik Austrijske poljoprivredne komore Jozef Musbruger tvrdi da će dodatno opterećenje poljoprivrednika imati teške posledice, a pitanje je ko će pokriti troškove zelene tranzicije.
Ovaj zakon predstavlja važan korak ka zaštiti životne sredine i vrsta u EU, ali istovremeno izaziva kontroverze i otpor. Ukoliko se pravilno primeni, može doprineti očuvanju ekosistema i prirode širom Evropske unije.
