Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) danas je odlučio da snizi tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Kamatna stopa na depozite sada iznosi tri odsto, kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja 3,15 odsto, a kamata na graničnu kreditnu liniju 3,4 odsto. Ove promene, koje su bile očekivane na tržištu, stupit će na snagu od 18. decembra.
Prema saopštenju, proces postepenog pada inflacije je „na dobrom putu“. Upravni savet ECB se ne obavezuje unapred na određeni kurs kamatne stope, a dalja monetarna politika će zavisiti od pristiglih podataka.
ECB prognozira da će stopa inflacije u evrozoni iznositi 2,4 odsto u 2024. godini, a pasti na 2,1 odsto u 2025. i 1,9 odsto u 2026. Stopa bazne inflacije će prema prognozi ECB pasti na 2,9 odsto ove godine, na 2,3 odsto u 2025. i na 1,9 odsto u 2026. godini.
Kada je reč o privrednom rastu evrozone, ECB očekuje rast od 0,7 odsto u 2024. godini, ubrzanje na 1,1 odsto u 2025. i na 1,4 odsto u 2026. godini, što je nešto manji rast u odnosu na prethodnu prognozu.
Ove odluke su donesene nakon pažljivog razmatranja ekonomskih podataka i okolnosti na tržištu. ECB je naglasila da će nastaviti pažljivo pratiti situaciju i preduzimati potrebne korake kako bi podržala stabilnost evrozone i ekonomski oporavak.
Iako su ove promene dočekane s odobravanjem na tržištu, postoje i neke zabrinutosti u vezi s mogućim neželjenim efektima snižavanja kamatnih stopa. Stručnjaci upozoravaju da bi preveliko snižavanje kamatnih stopa moglo dovesti do inflacije i drugih problema u ekonomiji.
Upravni savet ECB je svestan ovih potencijalnih rizika i pažljivo prati situaciju kako bi mogao pravovremeno reagovati. Ekonomisti se nadaju da će ove odluke podržati ekonomski oporavak evrozone i doprineti stabilnosti regiona u narednim godinama.
Očekuje se da će ove promene imati pozitivan uticaj na građane evrozone, posebno na one koji imaju kredite ili štednju u banci. Niže kamatne stope bi trebale olakšati pristup kreditima i podstaknuti potrošnju i investicije, što bi trebalo doprineti ekonomskom rastu i smanjenju nezaposlenosti.
Upravni savet ECB je takođe istakao važnost fiskalne politike i strukturnih reformi u podršci ekonomskom oporavku. Oni su pozvali države članice da nastave sa sprovođenjem reformi i merama fiskalne politike kako bi podržali rast i stabilnost evrozone.
Upravni savet ECB će nastaviti pratiti situaciju na tržištu i preduzimati potrebne korake kako bi podržao ekonomski oporavak evrozone i očuvao stabilnost regiona. Ove odluke su deo šire strategije ECB za podršku ekonomskom rastu i stabilnosti u evrozoni.
U zaključku, odluka Upravnog saveta ECB o snižavanju ključnih kamatnih stopa je dočekana s odobravanjem na tržištu. Ekonomisti se nadaju da će ove promene podržati ekonomski oporavak evrozone i doprineti stabilnosti regiona u narednim godinama. Upravni savet ECB će nastaviti pratiti situaciju i preduzimati potrebne korake kako bi podržao ekonomski oporavak evrozone.
