Brisel – Evropska unija je tokom 2024. godine ostvarila značajne trgovinske razmene sa Kinom. Prema podacima koje je objavio Evrostat, EU je izvezla robu u vrednosti od 213,3 milijarde evra u Kinu, dok je istovremeno uvezla robu u vrednosti od 517,8 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju na ozbiljan trgovinski deficit, koji iznosi 304,5 milijardi evra. Ova situacija ponovo je otvorila pitanja o trgovinskim odnosima između EU i Kine, koji su postali sve složeniji u poslednjim godinama.
Kina se pokazala kao najvažniji spoljni trgovinski partner Evropske unije, sa udelom od 21,3% u ukupnoj spoljnoj trgovini. U isto vreme, ona je treći po veličini izvoznik u EU, sa udelom od 8,3%. Ova statistika ukazuje na to koliko je Kina ključna za ekonomsku dinamiku EU. U poređenju sa 2023. godinom, uvoz iz Kine je zabeležio blagi pad od 0,5%, dok je izvoz smanjen za 4,5%. Ovi podaci ukazuju na promene u potražnji i ponudi na globalnom tržištu, kao i na prilagođavanje EU novim ekonomskim i političkim okolnostima.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na trgovinske odnose između EU i Kine su globalni ekonomski izazovi. Pandemija COVID-19, poremećaji u lancima snabdevanja, kao i rastuće geopolitičke tenzije, stvorili su nesigurnost na tržištu. EU se suočava sa potrebom da diversifikuje svoje trgovačke partnere, a Kina ostaje važan, ali i izazovan partner. U tom smislu, evropski lideri su naglasili potrebu za jačanjem sopstvene proizvodnje i smanjenjem zavisnosti od Kine, posebno u strateškim sektorima kao što su tehnologija i energija.
Pored toga, evropski proizvođači se suočavaju sa sve većom konkurencijom iz Kine, što dodatno otežava situaciju. Mnogi evropski industrijski sektori se žale na nelojalnu konkurenciju, kao što su subvencije koje kineska vlada pruža svojim preduzećima. Ove okolnosti dovode do pritiska na EU da preispita svoje trgovinske politike prema Kini i da razvije strategije koje će zaštititi evropske interese.
U svetlu ovih izazova, Evropska unija je počela da preispituje svoje trgovinske sporazume i odnose sa zemljama koje imaju slične trgovinske prakse. Cilj je stvoriti pravednije uslove trgovine i zaštititi evropske proizvođače. Ovaj proces može uključivati jaču regulaciju uvoznih normi i standarda, kao i povećanje transparentnosti u trgovinskim praksama.
Osim ekonomskih aspekata, trgovinski odnosi između EU i Kine imaju i političke dimenzije. EU se suočava sa izazovima u vezi sa ljudskim pravima, ekologijom i tehnologijom, što dodatno komplikuje odnose sa Kinom. Na primer, pitanja kao što su zaštita životne sredine, radni uslovi i ljudska prava postaju sve važnija u okviru trgovinskih pregovora. Evropska unija se trudi da integriše ove vrednosti u svoje trgovinske politike, što može izazvati napetosti u odnosima sa Kinom.
U narednim godinama, očekuje se da će trgovinski odnosi između EU i Kine nastaviti da se razvijaju, ali sa sve većim naglaskom na održivosti i pravednosti. EU će morati da pronađe balans između ekonomskih interesa i svojih vrednosti, kako bi osigurala da trgovinski odnosi budu korisni i za evropske građane i za globalnu zajednicu.
U zaključku, trgovinski odnos EU i Kine ostaje kompleksan i dinamičan. S obzirom na trenutne ekonomske i političke izazove, obema stranama će biti potrebno da se prilagode i razviju nove strategije kako bi obezbedile trajne i stabilne trgovinske veze.
