Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) isplaćivao je tokom prošle godine penzije i druga prava za ukupno 50.948 korisnika koji žive u državama nastalim na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Ove informacije su potvrdili iz Fonda PIO u razgovoru sa Tanjugom.
Najveći broj korisnika nalazi se u Bosni i Hercegovini, gde je registrovano 22.099 penzionera. Od tog broja, 13.143 korisnika dolazi iz Republike Srpske, dok je 8.956 iz Federacije BiH. Na drugom mestu po broju penzionera je Hrvatska, gde se nalazi 12.732 korisnika. Crna Gora ima 6.964 penzionera, Severna Makedonija 5.937, a Slovenija 3.215 korisnika.
Tokom 2024. godine, penzionerima u ovim državama transferisano je približno 92,9 miliona evra. Isplata njihovih mesečnih primanja vrši se u tekućem mesecu za prethodni mesec, što omogućava korisnicima da redovno primaju svoja sredstva.
Ova praksa isplate predstavlja značajnu podršku za penzionere koji žive van granica Srbije, posebno u kontekstu ekonomskih izazova sa kojima se suočavaju. Mnogi od ovih penzionera su proveli veći deo svog života u Srbiji pre nego što su se preselili, a njihova povezanost sa zemljom porekla ostaje snažna.
Osim što pruža finansijsku podršku, ovaj sistem isplate takođe doprinosi očuvanju veza između Srbije i njenih građana u dijaspori. Penzije koje se isplaćuju predstavljaju ne samo ekonomsku pomoć, već i simbol kontinuiteta i brige države za svoje građane, bez obzira na to gde se nalaze.
U poslednjih nekoliko godina, republički fondovi su se suočili sa izazovima u pogledu održivosti penzionog sistema, a isplata penzija u inostranstvu postaje sve važnija tema. Pored toga, proces digitalizacije i modernizacije sistema isplate penzija može doprineti efikasnijem upravljanju i bržem reagovanju na potrebe korisnika.
U skladu sa ovim trendovima, Fond PIO planira da nastavi unapređenje svojih usluga i pružanje dodatnih informacija korisnicima o pravima i mogućnostima koje imaju. Takođe, očekuje se da će se u budućnosti razvijati različiti modeli koji će omogućiti lakšu komunikaciju između Fonda i korisnika, kao i bržu isplatu penzija.
Ova situacija predstavlja izazov ne samo za Fond PIO, već i za celokupno društvo, jer su penzije od suštinskog značaja za život penzionera. Mnogi od njih zavise od ovih primanja za pokrivanje osnovnih životnih troškova, kao što su hrana, stanovanje i zdravstvena zaštita.
U svetlu ovih informacija, važno je da se nastavi sa radom na unapređenju uslova života penzionera, kako u Srbiji, tako i u dijaspori. Stabilnost i pravovremena isplata penzija ne samo da osiguravaju egzistencijalnu sigurnost starijih građana, već i doprinose jačanju ekonomije i društvene kohezije.
Na kraju, važno je napomenuti da je ovaj sistem isplate penzija i dalje podložan promenama i prilagođavanjima, u zavisnosti od ekonomskih uslova i potreba korisnika. Kako se svet menja, tako se i potrebe penzionera razvijaju, a Fond PIO će morati da pronađe načine da odgovori na te izazove, osiguravajući da svi korisnici dobiju ono što im pripada.
U ovom kontekstu, komunikacija sa korisnicima i razumevanje njihovih potreba biće ključni faktori u budućem razvoju sistema penzionog osiguranja u Srbiji i regionu.
