Globalni javni dug će prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda premašiti 100 biliona dolara do 2024. godine i postići 93 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do 2030. godine. Situacija sa dugom može dodatno da se pogorša, prema najnovijem izveštaju. Fiskalni monitor MMF-a upozorava da bi budući nivoi duga mogli biti još veći od projektovanih, te će biti potrebna veća fiskalna prilagođavanja za stabilizaciju duga nego što se očekuje.
Izgledi mnogih zemalja mogu biti gori od očekivanih zbog pritiska na potrošnju, previše optimističnih očekivanja u projekcijama dugova i neidentifikovanog duga, kako se navodi u izveštaju. Fiskalni diskurs sve više naginje ka većoj potrošnji, a zemlje će morati da troše više kako bi se borile sa starenjem stanovništva, većim izdacima za zdravstvo, zelenu tranziciju, odbrambenu i energetsku sigurnost.
Pored toga, dosadašnje iskustvo pokazuje da projekcije duga često potcenjuju stvarne rezultate i posledice zaduživanja. U najnepovoljnijem scenariju, globalni javni dug bi mogao dostići 115 procenata BDP-a za tri godine, što je skoro 20 odsto više od trenutnih projekcija. MMF takođe upozorava na veliki neidentifikovani javni dug koji proizlazi iz potencijalnih obaveza i fiskalnih rizika koje vlade susreću, posebno zbog gubitaka u državnim preduzećima.
Analizirajući događaje iz prošlosti, neidentifikovani javni dug je u proseku iznosio između jedan i 1,5 odsto BDP-a i često je naglo rastao u periodima finansijskog opterećenja. Visok javni dug izaziva zabrinutost, a sadašnji planovi prilagođavanja nisu dovoljni za stabilizaciju ili pouzdano smanjenje duga, prema izveštaju MMF-a.
U izveštaju se preporučuje da države, zbog rizika od duga, pažljivo osmisle svoje fiskalne politike kako bi zaštitile ekonomski rast i ugrožena domaćinstva, koristeći prednosti ciklusa ublažavanja monetarne politike.
