Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovica nastavlja tradiciju sušenja mesa koja se prenosi s generacije na generaciju. Njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a poznat je po radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke“. Ova tradicija se održava na visokom nivou, gde Goran koristi starinske metode sušenja mesa koje su njegovi preci praktikovali.
„Mi ovde u Brezovicama, na većoj nadmorskoj visini, radimo kompletnu proizvodnju. U ovom periodu, najomiljenija je bela slanina. Svinju koju preradimo ovde, sušimo u sušarama. Naši proizvodi stižu na trpeze širom Srbije“, ističe Goran. U njegovom gazdinstvu nalaze se sušare u kojima se meso suši na tradicionalan način, koristeći bukovo drvo za hladno dimljenje, što doprinosi specifičnom ukusu i kvalitetu.
Sušenje mesa kod Gorana traje malo duže, ali kako on objašnjava, hladni zimski dani pogoduju kvalitetnom sušenju. „Ovo je proces koji zahteva vreme i pažnju, ali rezultati su zaista vredni truda“, dodaje on. U cilju očuvanja tradicije, Goran je prilagodio svoj rad savremenim standardima, osiguravajući da svi kriterijumi budu ispoštovani.
„Sada vodimo računa o zdravlju drva i hranimo svinje domaćim žitaricama. One konzumiraju sve što nađu u prirodi, jer su na otvorenom prostoru od oko četiri i po hektara“, objašnjava Goran. Ovaj pristup ne samo da poboljšava kvalitet mesa, već i doprinosi zdravlju svinja. Mnogi kupci dolaze da posete njegovo gazdinstvo i odlaze oduševljeni kvalitetom proizvoda koje nude.
„Stekli smo mnogo konzumenata širom Srbije. Bezbednost hrane nam je prioritet, a registracija predrade mesa na gazdinstvu je nešto što smo uradili kako bismo osigurali sigurnost naših proizvoda za ljudsku upotrebu“, naglašava Bojović. Njegov trud i posvećenost očuvanju tradicije donose rezultate, jer se brojne porodice redovno vraćaju da kupe meso od njega.
„Povratna informacija od kupaca je zaista posebna i daje nam vetar u leđa“, zaključuje Goran. Njegova predanost očuvanju tradicije sušenja mesa u Brezovicama ostaje živa, sa čvrstim korenima u prošlosti, ali s jasnim pogledom ka budućnosti. Ova praksa ne samo da čuva kulturološko nasleđe, već i doprinosi lokalnoj ekonomiji.
Sušenje mesa, kao veština i tradicija, ima poseban značaj u našoj kulturi. Goran Bojović svojim radom pokazuje kako se tradicija može spojiti sa modernim zahtevima tržišta, čime osigurava da će ova veština opstati i u budućnosti. Njegova strast prema radu i poštovanje prema prirodi čine ga uzorom mnogima koji se bave sličnim poslovima.
Na kraju, Goran Bojović simbolizuje spoj prošlosti i budućnosti, gde tradicija sušenja mesa ne samo da preživljava, već i cveta u savremenom svetu. Njegovi proizvodi nisu samo hrana, već i deo kulturnog identiteta, koji se prenosi s generacije na generaciju, osiguravajući da tradicija živi, dok se istovremeno prilagođava potrebama savremenog društva.
